Uz penziju, moguće je angažovanje po ugovoru o radu, o delu, autorskom ugovoru. Jedino će invalidski penzioneri morati na ponovnu ocenu radne sposobnosti.
Bankar B. P. koji je pre osam godina stekao uslove za punu starosnu penziju, ali je zbog potrebe posla nastavio da radi i u 73. godini kao savetnik i da uporedo prima i penziju i platu, čuo je od svojih penzionera da po zakonu ne bi smeo više od pet godina da bude u radnom odnosu, pošto se penzionisao, piše
"Politika".
Pozvan je da, i ako napusti firmu, ostane u Nadzornom odboru banke, pa mu nije jasno može li to da prihvati ako se i definitivno penzioniše. U banci su mu objasnili da mu dužina staža sad kada je u penziji zavisi samo od njegovog zdravlja i spremnosti da radi i potrebe poslodavca da ga drži na tom radnom mestu, ali bi on da bude siguran da je to tako.
Priznaje da nije pravnik i da nije tumačio Zakon o PIO, ali kaže da ne bi da se ogreši, pa se ovih dana javio listu da se uveri da penzioneri nesmetano mogu da rade, dokle hoće i dokle mogu. I da im radno vreme nije ograničeno na po četiri sata dnevno, te da ne mora da strahuje od inspekcije rada koja bi mogla da kazni poslodavca.
Ovo oko skraćenog radnog vremena ga je podstaklo na razmišljanje kada je nedavno pročitao da su hrvatski penzioneri pohrlili da rade u jednom tamošnjem trgovinskom lancu po četiri sata dnevno, pa ne zna da li je zakon izričit po tom pitanju, ili je to izbor poslodavca.
Na pitanje koliko najduže starosni penzioner može da radi posle penzionisanja i da li postoji ograničenje u godinama, u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje odgovaraju da ne postoje zakonska ograničenja kada je reč o trajanju zaposlenja starosnih penzionera. Takav penzioner može bez ograničenja ponovo da se zaposli po ugovoru o radu, o delu, autorskom ugovoru, i da prima penziju.
On nije u obavezi da se svake godine prijavljuje PIO fondu da nastavlja da radi. Jer, ukoliko poslodavac zaposli ovog penzionera po bilo kom osnovu (radni odnos, ugovor o delu, privremeni i povremeni poslovi), ima obavezu da podnese prijavu na osiguranje i redovno uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i za sve ostale zaposlene.
Doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje se plaća po stopi od 26 odsto na zaradu, odnosno na osnovicu osiguranja i ta stopa se ne umanjuje bez obzira na to da li je u pitanju osiguranik – zaposleni ili korisnik starosne penzije. Na osnovu tih uplata doprinosa, zaposleni korisnik starosne penzije može, po prestanku osiguranja, nakon najmanje godinu dana zaposlenja, da podnese zahtev za ponovno određivanje starosne penzije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Jak vetar otežava vožnju na jugu Banata i donjem Podunavlju: Oprez za kamione i autobuse")
.jpg "Rok za prvu ratu poreza na imovinu je dan pre Sretenja: Novosađani plaćaju za oko 15 odsto više")
Komentari 23
Snežana
Zoran
Boki
Toliko poslova ima koje mladi nece da rade pa stvarno moraju penzioneri, pogledajte npr. prosecnu starost vozaca u javnom prevozu u BG. Mislim da najstariji koga sam video ima dobrano preko 70 godina, mladih nema...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar