Šesnaest termoelektrana na zapadnom Balkanu zagađuje regiju i Evropu više nego svih drugih 250 evropskih elektrana na ugalj.
Zapadni Balkan je poslednji deo Evrope u kojem termoelektrane ne samo opstaju,već se grade i nove, piše Al Džazira Balkans.
Najnoviji izveštaj Evropske energetske zajednice sa sedištem u Beču i mreže nevladinih organizacija predvođenih Alijansom za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) i evropskom organizacijom za zaštitu okoline "Europe Beyond Coal", kojim se upozorava da 16 termoelektrana na zapadnom Balkanu zagađuje regiju i celu Evropu više nego svih drugih 250 evropskih elektrana na ugalj, ovih je dana u centru pažnje i mnogih zapadnih medija.
Izveštaj je objavljen sredinom prošle sedmice u Briselu s namerom da se vlade zemalja regiona, građani i Evropska unija upozore da je zagađenost vazduha u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori nepodnošljiva, da takva zagađenja ne poznaju granice, te da postaju "sve opasniji nevidljivi ubica za celu Evropu".
Francuski dnevni list levog centra Liberation, jedan od tri vodeća dnevnika u Francuskoj, u izdanju od 22. ovog meseca u opširnoj analizi navodi da zbog zastarelosti termoelektrana, odusustva vizionarske razvojne politike i ljudske nebrige prema okolini, 16 termoelektrana u regionu u proseku emituje čak 20 puta više sumpor-dioksida i 16 puta više otrovnih čestica nego svih drugih 250 termoelektrana u Evropi.
List prenosi navode iz najnovijeg evropskog izveštaja prema kojima "zdravstveni troškovi koji mogu da se dovedu u vezu sa najvećim zagađivačima vazduha u Evropi" iznose od 6,1 do 11,5 milijardi evra godišnje.
"Te troškove ne plaćaju samo građani i ekonomije ugroženih zemalja, već sve članice Evropske unije, imajući u vidu da nečisti vazduh nema putne isprave, niti se može zaustaviti na granicama Unije", navodi francuski list pozivajući se na izjave energetskih i zdravstvenih stručnjaka.
Tim povodom, Liberation navodi da bi "Evropska unija od zemalja zapadnog Balkana morala konačno zahtevati što hitnije prilagođavanje postojeće legislative standardima EU-a". U tom kontekstu citirana su i upozorenja autora izveštaja kojima se od EU traži da pooštri svoje pristupne kriterijume prema svim zemljama regiona u sektorima životne sredine i zaštite zdravlja (27. i 28. pregovaračko poglavlje).
"Zemlje koje se budu oglušile prema takvim zahtevima trebalo bi da se suoče sa zastojem u procesu evropskih integracija, jer pristup Evropskoj uniji ubuduće ne bi trebalo da bude moguć ukoliko vlade u regionu ne osiguraju drastično smanjivanje zagađenja životne sredine i ako radikalno ne povećaju svoju odgovornost za zdravstveno stanje građana u svojim zemljama."
Liberation podseća da bi zemlje zapadnog Balkana morale početi smanjivati svoje štetne emisije i po osnovu međunarodnih ugovora na koje su se samovoljno obavezale. Osim Sporazuma o stabilizaciji i prodruživanju koji sve zemlje regiona imaju sa Evropskom unijom, tu je i Ugovor o energetskoj zajednici prema kojem je većina termoelektrana u regionu već trebalo drastično da smanji štetne emisije.
Termoelektrana u Srbiji ima tehnologiju za čišćenje vazduha, ali je ne koristi
Od 10 najvećih termocentrala koje emituju najveće koncentracije sumpor-dioksida na tlu Evrope, piše Liberation, njih devet je na zapadnom Balkanu. Isto je i sa klasifikacijom najotrovnijih čestica (PM10), od kojih se osam najotrovnijih dominantno udiše u zemljama zapadnog Balkana. Zbog zagađenosti vazduha, širom sveta godišnje prevremeno umre približno sedam miliona ljudi, dok zbog istih razloga u Evropskoj uniji godišnje umre oko 400.000 ljudi, navodi francuski list.
Nekada davno, najkonkurentnija termoelektrana na celom Starom kontinentu bila je "TE Kostolac B", a izgrađena je 1987. godine. Prva faza "TE Ugljevik" u Bosni i Hercegovini, koja je veći zagađivač okoline nego sve nemačke termocentrale zajedno, izgrađena je 1976. godine. Obe ove "komunističke fabrike struje" koriste lignit, ugalj koji najviše zagađuje okolinu i najopasniji je trovač za ljude, podseća Liberation.
Iako danas postoje brojne tehnološke mogućnosti za ograničavanje emisija sumpor-dioksida, izveštaji nevladinog sektora i analize zapadnih stručnjaka pokazuju da se takve mogućnosti u regionu uopšte ne koriste ili se koriste parcijalno. Za ilustraciju se navodi termocentrala "Kostolac B" "koja poseduje relativno savremenu tehnologiju za čišćenje vazduha, ali se zbog troškova njene upotrebe takva tehnologija ne koristi, što se po zapadnoj logici i standardima društvene odgovornosti smatra teškim moralnim i poslovnim prekršajem".
U izveštaju se navodi da većina termoenergetskih postrojenja u regiji nije izgrađena u skladu s evropskim standardima i da ne poseduje unapređene tehnologije za zaštitu okoline.
U regionu nema zabrane ni za upotrebu lignita, a Srbija i Bosna i Hercegovina čak planiraju izgradnju novih termoelektrane na ovu vrstu uglja uz pomoć kineskih graditelja i dugoročnih kredita, nedavno je upozorio i nemački Dojče vele. Ovaj nemački medij podseća da se radi o novom bloku "TE Kostolac", o bloku 7 "TE Tuzla", te o termoelektrani "Ugljevik 3", a najavljuje se i gradnja termoelektrana u Banovićima, "TE Kakanj 8" i "TE Gacko 2" u Bosni i Hercegovini, kao i izgradnja termoelektrane u Pljevljima u Crnoj Gori.
Jedan od najvažnijih argumenata zagovornika izgradnje novih termoelektrana je taj da je struja proizvedena na taj način navodno tri puta jeftinija od energije dobijene iz solarnih elektrana ili energijom vetra. A u celoj ovoj priči Kinezi su kolovođe.
Uz ocenu da je zapadni Balkan poslednji deo Evrope u kojem termoelektrane ne samo opstaju, već se grade i nove, Dojče vele zaključuje da se uz postojeće količine spaljivanja uglja na Balkanu ne mogu ostvariti ni klimatski i energetski ciljevi Evropske unije.
Države članice EU planiraju da do 2031. godine zatvore sve termoelektrane na ugalj kako bi se ostvarili ciljevi dogovoreni na Pariškom samitu o klimatskim promenama, ali takvi ciljevi su danas pod velikim upitnikom pored ostalog i zbog energetskog zaostajanja regiona Balkana i odsustva svesti i novca za prelazak na čiste energije.
Nevladine organizacije u regionu kao i Evropska unija snažno podržavaju prelazak na obnovljive izvore energije imajući u vidu da u svim zemljama zapadnog Balkana za to postoje prirodni resursi koji su ekonomski održivi i finansijski isplativi naročito u Bosni i Hercegovini i Srbiji, imajući u vidu i hidro-potencijal u ove dve zemlje.
U izveštaju Energetske zajednice sa sedištem u Beču se navodi da su obnovljivi izvori energije jedina dugoročna šansa za zemlje zapadnog Balkana pod uslovom da Evropska unija različitim projektima i budžetskim linijama pomogne u izgradnji infrastrukture za to, imajući u vidu da je čista energija još uvek skupa ukoliko nije subvencionisana iz državnih ili evropskih fondova.
Iako evropske analize govore da će globalna potražnja za ugljem opadati, te da bi 2021. godine učešće ovog energenta u proizvodnji struje trebalo da bude oko 36 odsto u odnosu na 41 odsto u 2014. godine, "prelazno razdoblje" bi moglo da potraje do 2050. godine. Ovaj period obeležiće visoka cena energije iz obnovljivih izvora i dinamičan ritam promena u vidu enormnog povećanja svetske populacije s tendencijom dostizanja čak 12 milijardi ljudi do kraja ovog veka, zatim sve veći jaz između bogatih i siromašnih, te sasvim izvesno vođenje ratova za izvore energije, hranu i pitku vodu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Činjenica je da ako sami ne preduzmemo nešto, niko neće!!! Detoksikacija organizma od teških metala, suplementacija jakim antioksidansima, prečišćivače za vazduh i vodu u stanove da pokušamo da se bar malo spasimo!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Deset godina nakon što je Aleksandar Vučić proglašen počasnim građaninom Novog Pazara, zbor građana tog grada odlučio je da od lokalnog parlamenta zvaničnim dopisom zatraži da se Vučiću oduzme titula.
Programeri su ponovo najplaćenije zanimanje u Srbiji, pošto je njihova prosečna februarska neto plata iznosila 288.617 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kandidatkinja Samoopredeljenja Aljbuljena Hadžiu ni na današnjem nastavku konstitutivne sednice kosovskog parlamenta nije dobila 61 glas za izbor na funkciju predsednice Skupštine.
Predsednik SNS Miloš Vučević je rekao da tu stranku očekuju lokalni izbori u junu, u Kosjeriću i Zaječaru, što će biti "prvo opipavanje pulsa nakon svega ovog što nam se dešavalo".
Uređivanje centralne informativne emisije Dnevnika 2 RTS-a dato je proverenim kadrovima, kojima je "pritisak nepotreban, jer su našpanovani na takav način rada".
Autoritarni režimi koriste pojedine reči i pojmove koje obeleže kao opasne i neprekidno ih ponavljaju, a te reči imaju "magijsko" delovanje jer podstiču željene emocije.
Prema istraživanju koje je sprovela inicijativa Muzej devedesetih i Institut za filozofiju i društvenu teoriju, mladi u Srbiji uzrasta od 18 do 30 godina ne znaju dovoljno o devedesetim.
Udruženi sindikati "Sloga" pozvali su sve članove, simpatizere, radnike, studente, penzionere i njihova udruženja, da se u što većem broju okupe ispred zgrade Vlade Srbije na protestu 1. maja.
Vlasti u Srbiji su na zahtev Vašingtona uhapsile Cuija Guanghaija iz Kine i Džona Milera iz Engleske, zbog navodnog organizovanja zavere protiv američkog državljanina.
Nikola Milićević, nastavnik jedne osnovne škole u Šapcu, prepešačio je na štakama do Novog Sada, gde se danas održava veliki protest srednjoškolaca, uz poruku da onlajn nastava nije rešenje.
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić objavila je na Iks-u saznanja da će studenti u blokadi 15. maja tražiti od Vučića da raspiše vanredne parlementarne izbore.
Pet nacionalnih sindikata i studenti u blokadi pozivaju na obeležavanje 1. maja (Dana rada) na platou ispred Vlade Srbije, objavljeno je na Instagramu.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić sastao se sa komesarom za ljudska prava Saveta Evrope Majklom O'Flaertijem, a tema su bili i postupci policije tokom protesta u Srbiji.
Slovenačka policija proverava da li postoje osnovi sumnje za krivično delo u vezi sa prodajom zemljišta u Ljubljani, koje je prošle godine od gradske opštine kupio srpski biznismen Nikola Petrović.
Grupa muškaraca sa crnim kapuljačama je prošle noći, oko 2.00, sekla i cepala transparente izložene ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, saopštili su studenti.
.jpg "Gašić o paradi Vojske Srbije: Ceo svet će 15. septembra moći da vidi jednu jaku i ubojitu vojsku")
Komentari 15
dr24
Peter67
sabi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar