Počev od 2005. godine, EHCI objavljuje godišnje izveštaje o stanju u državnom zdravstvu i više od 30 zemalja Evrope, koristeći indikatore i informacije koje dobija od ministarstava zdravlja i organizacija pacijenata, koji popunjavaju upitnik. Osim ovoga, stručan tim EHCI u svojim izveštajima navodi i da komunicira s vlastima telefonom, mejlom i "u četiri oka", kako bi dobio relevantne informacije.
Međutim, ni to nije dovoljno da bi se dobili ispravni podaci o zdravstvenom sistemu neke države, tačnije o njegovoj efikasnosti. Mahom se uzima statistika i informacije o usvojenim aktima, nabavljenim aparatima i potrošenim novcima, a ređe o stvarnoj primeni.
Prema
novoj tabeli EHCI i podacima koji se odnose na 2018. godinu,
Srbija je napredovala dva mesta i rangira se na 18. poziciji od ukupno 35 država Evrope. Srbija se nalazi ispred 14 država EU – Španije, Italije, Slovenije, Irske, Hrvatske, Kipra, Malte, Litvanije, Grčke, Letonije, Bugarske, Poljske, Mađarske i Rumunije.
Ono što je, prema mišljenju nadležnih, najviše uticalo na pomeranje na listi su implementacija informativne platforme za pacijente i lekare IZIS, uvođenje e-recepta, smanjenje lista čekanja, pad u upotrebi antibiotika i "aktivnosti u oblasti mentalnog zdravlja".
"Zdravstveni sistem Srbije je do 2014. godine bio najslabije rangiran među državama Evrope. Ministarstvo zdravlja je tada preduzelo odlučne mere u cilju reforme i unapređenja našeg zdravstvenog sistema, a velika materijalna ulaganja u izgradnju savremenih zdravstvenih objekata i nabavku najsofisticiranijih aparata i opreme, kao i odgovorna kadrovska politika u zdravstvu, zapošljavanje najboljih mladih lekara i medicinskih sestara, omogućavanje njihovih specijalizacija i usavršavanja, omogućila su značajan napredak našeg zdravstva, koji je prepoznat i od merodavnih i meritornih međunarodnih istraživača kakav je Evropski potrošački indeks. Usled toga, zdravstvo Srbije je kontinuirano napredovalo na listi EHCI i danas je plasman naše zemlje bolji za čak 16 pozicija u odnosu na 2014. godinu", saopštilo je Ministarstvo zdravlja.
Za ministarstvo, doduše, ovaj izveštaj EHCI nije bio toliko relevantan 2013. godine, kad je Srbija drugu godinu zaredom zauzela ubedljivo poslednje mesto na ovoj listi. Tadašnja ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović, zajedno sa tadašnjim direktorom "Batuta" Draganom Ilićem, poručili su da ne prihvataju podatke koje je izneo EHCI.
Šta tačno piše u izveštaju o stanju zdravstvenih sistema?
Izveštaj EHCI napisan je na 90 stranica i opisuje metodologiju, ali i prednosti i mane svake države-učesnice istraživanja. U izlaganjima predstavnika domaćih zdravstvenih ustanova o ovoj izveštaju mane nisu mogle da se čuju.
Istraživači su, na osnovu indikatora, svakoj državi davali poene, a ukupan broj poena ih svrstava na određeno mesto na listi. Srbija je ostvarila 699 poena od mogućih 1.000, a najniži skor je 333 poena. Najbolji zdravstveni sistem ima Švajcarska, koja je pretekla Holandiju, dok je ubedljivo najgora na listi Albanija.
Analizirano je šest oblasti: prava pacijenata, pristup zdravstvenoj zaštiti, ishod lečenja, obim i područje pruženih usluga, prevencija i upotreba lekova, a u okviru njih ima ukupno 48 indikatora.
Konkretno, kada je reč o oblasti prava pacijenata, Srbija je napredovala u omogućavanju pacijentima da dobiju drugo stručno mišljenje lekara, omogućavanju pacijentima da imaju pristup u sopstvene medicinske podatke i dokumenta, uvođenju prakse da lekari volontiraju tj. da rade "bona fide", 24-očasovnom, svakodnevnom pristupu informacijama putem telefona i interneta, uvođenju elektronskog zakazivanja pregleda i izdavanju e-recepata.
Zapravo,
"bona fide" rad predstavlja besplatne lekarske preglede vikendom u brojnim zdravstvenim ustanovama, a IZIS-ov sistem, koji je jedan od najzahvalnijih za napredak Srbije na listi i koji je inicijalno makedonski model rada,
uopšte ne funkcioniše na nacionalnom nivou. Naime, kako se i konstatuje u izveštaju EHCI, Srbija je spora i nisu sve bolnice umrežene i povezane na IZIS, što je nešto na čemu mora da se radi.
Srbija je napredovala i u pristupu zdravstvenoj zaštiti. Prema ocenama, izabrani lekari su pacijentima u Srbiji mnogo dostupniji, terapija lečenja raka počinje u prve tri nedelje od upućivanja na istu, CT aparat je dostupan svima za manje od sedam dana od upućivanja, a dostupnost lekara-specijaliste je na zavidnom nivou. Istovremeno, isti izvor navodi da je stopa umiranja od raka u Srbiji veća i da smo zabeležili pad.
Među gorima smo kada je reč o obavljanju operacija katarakte i transplantacijama bubrega, gde smo dobili negativne ocene. Takođe, pad je obeležen i u oblasti sprečavanja korupcije jer Srbija ne uspeva da se izbori sa davanjem mita lekarima, pokazuju ocene u izveštaju EHCI. Zabeležili smo pad i u oblasti brige o starima.
Negativne ocene dobili smo i kada je reč o prevenciji pušenja i visokog krvnog pritiska, a napredak smo zabeležili u vidu uvođenja HPV vakcinacije. Ono što ne piše u ovom izveštaju, a što nisu spominjali ni nadležni, je činjenica da
Srbija jeste uvela vakcinu protiv HPV u kalendar dobrovoljne vakcinacije za žene, ali godinama unazad nije obezbedila ovu vakcinu o trošku države. Ova mogućnost se, stoga, nalazi samo u papirima, ali ne i u praksi.
Srbija je druga zemlja u svetu po smrtnosti od karcinoma grlića materice, a četvrta po oboljevanju od raka koji spada u grupu onih koje je moguće sprečiti. Uzročnik raka grlića materice je upravo humani papiloma virus (HPV).
Srbija je, prema ovom izveštaju, nazadovala i kada je reč o uvođenju novih tretmana i lekova protiv raka, obezbeđivanju participacije za lekove, ali je naveden napredak u dostupnosti novih lekova za pojedine bolesti. Srbija zvanično
nije napredovala kada je reč o smanjenju upotrebe antibiotika, iako su nadležni upravo to naveli kao jedan od pomaka.
"Ne bi trebalo puno pažnje pridavati detaljnim analizama zbog čega je neka država zauzela 15, a druga 17. mesto na listi. Veoma male promene u rezultatima dešavaju se, naročito u sredini liste", navodi se u ovom izveštaju, originalno objavljenom na engleskom jeziku.
Ovo istraživanje je, po svim procenama država EU, a sada i Srbije, vodeće poređenje za procenu funkcionisanja nacionalnih sistema zdravstvene zaštite u 35 zemalja.
Više o stanju srpskog zdravstva, sa mišljenjima stručnjaka, čitajte u detaljnoj analizi 021
OVDE.
.jpg "Protest zbog proterivanja stranih državljana iz Srbije večeras u Beogradu")
.jpg "Stanovi poskupeli u proteklih godinu dana: Evo koliko i gde najviše")
.jpg "Vozač od 79 godina vozio prebrzo i preticao preko pune - pa isključen iz saobraćaja")
Komentari 20
@Ana
Goran
Laloš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar