Portalu Radnik.rs se obratilo više radnika koji obavljaju posao protivgradnih strelaca širom Srbije, a poslodavac im je Hidrometrološki zavod. Oni tvrde da im poslodavac nije isplaćivao doprinose za svaku godinu koju obavljaju ovaj posao, pa se više njih odlučilo da tuži RHMZ.
Jedan od radnika koji radi kao protivgradni strelac za Hidrometrološki zavod u Vojvodini, a želeo je da ostane anoniman da ne bi izgubio ovaj posao koji mu predstavlja dodatni izvor zarade.
"Naša zarada je 4.000 dinara mesečno. Svake godine sklapamo ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa Hidrometeorološkim zavodom na šest meseci. Tako da mi godišnje kao protivgradni strelci ukupno zaradimo 24.000 dinara", kaže on.
Radnici koji smatraju da su ih poslodavci oštetili neisplaćivanjem doprinosa često nemaju drugo rešenje sem da pokrenu sudski spor jer Poreska uprava, jedina institucija nadležna da kontroliše da li poslodavac uplaćuje doprinose, nije dužna da daje ikakve informacije o svom radu.
Radnik.rs dobio je informaciju da je doneta
prva presuda po tužbi protivgradnog strelca zbog neisplaćenih doprinosa. Osnovni sud u Kragujevcu dostavio je portalu
Radnik.rs presudu donetu 25. decembra 2018. godine u anonimizovanoj verziji (bez imena i prezimena i drugih ličnih podataka) u kojoj je navedeno da je Republički hidrometrološki zavod obavezan da radniku koji je bio angažovan kao protivgradni strelac (na poslovima ispaljivanja protivgradnih raketa) isplati neisplaćene doprinose za 2013. i 2017. godinu, što nije učinio blagovremeno.
U presudi nije navedeno koliki je ukupan iznos neisplaćenih doprinosa, ali je navedeno da je isplaćena naknada za rad protivgradnog strelca 2007. godine iznosila 3.000 dinara, a 2013. godine 4.000 dinara mesečno.
U Republičkom hidrometerološkom zavodu za Radnik.rs tvrde da ne raspolažu podatkom o tačnom broju tužbi protiv RHMZ zbog neisplaćenih doprinosa, ali da su sve tužbe neosnovane.
"Svi spomenuti doprinosi su uvek isplaćivani istovremeno kada i neto uplate ugovorenih naknada", tvrde u Hidrometrološkom zavodu.
U Hidrometrološkom zavodu za Radnik.rs navode da je na ovu presudu izjavljena žalba Apelacionom sudu u Kragujevcu od strane Odeljenja Državnog pravobranilaštva u Kragujevcu, "koje očekuje da, po žalbi, ista bude ukinuta odnosno preinačena".
Neizvestan put od Poreske uprave do suda
Radnici koji tvrde da im poslodavac nije uplaćivao doprinose nemaju mogućnost da od Poreske uprave dobiju povratnu informaciju kada prijave ovaj problem.
U inspekciji rada su na pitanja portala Radnik.rs naveli da oni ne vrše kontrolu isplate doprinosa, već da to čini Poreska uprava.
U Poreskoj upravi, sa druge strane, ni podnosiocima prijave ni javnosti ne daju nikakve informacije o nadzorima koje vrše.
"Shodno članu 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju se i čuvaju kao tajni podatak", navode u Poreskoj upravi.
Profesor radnog prava dr Bojan Urdarević je mišljenja da sistem u kome Poreska uprava kontroliše doprinose pokazuje ozbiljne manjkavosti.
"PIO fond je to nekada radio (kontrolisao doprinose) po službenoj dužnosti, za razliku od Poreske uprave koja očigledno treba da izdvoji neke resurse da bi to radila. Jednom od poslednjih izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je ubačena odredba da je Poreska uprava za to pitanje nadležna bez sagledavanja njenih mogućnosti, kapaciteta da li ona to može da radi", kaže on za Radnik.rs.
Urdarević dalje navodi da radnici ne mogu biti sigurni ni da će na sudu moći da naplate doprinose jer sudovi različito odlučuju o ovom pitanju.
Naime, Vrhovni kasacioni sud je 2010. godine doneo zaključak u kom se navodi da sudovi nisu nadležni za pitanje isplate doprinosa, već samo Poreska uprava, te sudovi na osnovu ovog zaključka odbacuju tužbe radnika koje se odnose samo na neuplaćene doprinose. Sa druge strane, Ustavni sud je 2012. godine doneo odluku u kojoj se navodi da se sudovi smatraju nadležnim za pitanja isplate doprinosa.
"Ovakvom praksom smo došli do toga da je ovo pitanje skrajnuto, da postoji neujednačena praksa sudova, neki usvajaju takve tužbene zahteve (koji se odnose na doprinose), a neki ih odbacuju, što je u potpunosti nedopustivo", zaključuje Urdarević.
Prema izveštaju Državne revizorske institucije, prosečna starost strelaca u 2017. godini je iznosila 52,5 godina, a zbog nedostatka strelaca 2017. godine bilo je neaktivno oko 15 odsto lansirnih stanica.
"Anketom smo utvrdili da najveći broj jedinica lokalne samouprave smatra da je problem visina naknade", navodi se u saopštenju ove institucije.
.jpg "Preminula dvojica radnika povređena u livnici u Čoki, treći u teškom stanju u KCV")
.jpg "Železnička stanica zatvorena u Boru:")
.jpg "Brnabić: Manje od pet hiljada ljudi maltretira šest miliona, nasilnici su lideri opozicije")
Komentari 4
neko iz mase
Ја
Али нема ни ракета, оа и нема богзнашта да се испали...
Inace?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar