Politički identitet učesnika "Jedan od pet miliona" je takav da 55 odsto njih ne navodi ili smatra da ne postoji partija ili pojedinac koji dobro predstavlja njihove stavove ili interese.
"Ovo je bunt protiv političkog establišmenta, oni odbacuju predstavnike prošle i aktuelne političke elite i traže nekog novog, ali ni tom novom nije lako da osigura legitimitet", rekao je predstavljajući istraživanje programski direktor SeConS-a i profesor Filozofskog fakulteta Slobodan Cvejić.
On je kazao da su glavni motivi za izlazak na proteste slobodni mediji (21 odsto), kažnjavanje korupcije vlasti (19 odsto) i rešavanje ekonomskih pitanja (20 odsto), a da je na četvrto mesto prioriteta "skliznulo" nasilje nad opozicijom i političkim neistomišljenicima (12 odsto). Protestuju i zato što smatraju da aktuelna politika nije u interesu Srbije i naroda, ali i da bi pokazali solidarnost.
Najveći broj anketiranih demonstranata odgovorio je pozitivno na pitanja da li veruju da će protesti omogućiti veće medijske slobode (61), promenu vlasti (57) i više demokratije (54).
Istraživanje je pokazalo i da građani ne veruju institucijama, posebno Vladi Srbije koja je na skali od nula do 10, ostvarila skor od 0,87, dok je Skupština Srbije ostvarila 1,09 odsto.
Najviše se veruje nevladinim organizacija (3,63 odsto) i Vojsci Srbije (tri odsto).
"Ovo je protest protiv manipulacije političkih institucija i njihovog korišćenja u lične svrhe i ličnih interesa", rekao je Cvejić.
Docentkinja Filozofskog fakulteta Jelena Pešić rekla je da su protesti u Srbiji deo protestnog talasa koji postoji u Evropi, a koji je počeo u Rumuniji, Mađarskoj, Francuskoj i sada se prelio na Albaniju i Crnu Goru.
Prema njenim rečima, svuda su dva razloga ključna za proteste - efekti svetske ekonomske krize i uspon neoliberalnih politika i pad poverenja u tradicionalne političke institucije.
"Ovo je doba postdemokratskog društva što znači da demokratske institucije postoje, ali su ispražnjene od demokratskog sadržaja", kazala je ona.
Profesor Filozofskog fakulteta Dalibor Petrović kazao je da društvene mreže igraju veoma važnu ulogu u građanskim protestima, što pokazuje i činjenica da 90 odsto učesnika ima profile na društvenim mrežama.
"Internet je postao mesto gde se održava duh protesta. Protest je i počeo na Tviteru kada se okupila anonimna grupa ljudi", podsetio je Petrović.
Istraživanje je realizovano tokom protesta "Jedan od pet miliona" 2. februara kada je 50 anketara ispitalo stavove 450 ljudi.
Istraživanje je pokazalo da je na protestima najveći procenat mladih i sredovečnih građana: 43 odsto učesnika su starosti od 18 do 30 godina i još 37 odsto starosti od 31 do 50 godina, od kojih skoro 80 odsto ima visoko obrazovanje. Među njima je najviše zaposlenih - 58 odsto, potom studenata - 24 odsto, penzionera - osam odsto i nezaposlenih - osam odsto.
"To pokazuje da nisu tačne pretpostavke da se ljudi bune samo onda kada su ekonomski ugroženi. Srednja klasa protestuje zato što smatra da živi lošije nego što bi trebalo", kazao je Cvejić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Grčić, Papić i još 13 osoba uhapšeno: Detalji o tome za šta se svi sumnjiče")
.jpg "Brnabić: Nisam živa dok ne vidim kako Jovanović blokira aerodrom - pentranjem na avione")
.jpg "Uhapšen Milorad Grčić")
.jpg "Vlast promenila priču o studentima: Prvo ruše državu, sad bolje od profesora znaju šta je država")
Komentari 5
GaryNS
Svi što protestuju su jednom ili sa obe noge u žutom.
Da Bog da imao pa nemao, jevrejska je kletva.
Taj gubitak novca, moći i privilegija pogađa jednu manjinsku grupu koja je nekada zavodila žutu demo(n)kratiju u Srbiji.
Džoni
Milo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar