Savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Siniša Mitrović rekao je za Tanjug da je to multisektorski posao, a tek posle izrade Inventara azbesta kritičnih kategorija objekata, može se govoriti o obavezama uklanjanja azbesta.
Mitrović ističe da azbest u građevinskim objektima nije opasan sve dok ne dođe do promene strukture i fizičke promene materijala u kojima se on nalazi. Do toga može doći usled fizičkog oštećenja i dotrajalosti materijala koji sadrži azbest, zbog čega dolazi do slabljenja veze između vezivnog materijala i azbesta u njemu. Ta dva uzroka povećavaju rizik oslobađanja azbestnih vlakana koji mogu imati štetan uticaj na ljudsko zdravlje, rekao je Mitrović.
Što se tiče uklanjanja koje je više puta pominjano u javnosti, on navodi da to moraju raditi specijalizovani timovi, obučeni za rukovanje opasnim materijalima i sa kvalitetnom opremom.
Ako se ima u vidu da je azbest imao široku primenu u građevinskim materijalima, može se konstatovati da je prisutan u velikom broju objekata, odnosno građevina, navodi Mitrović.
On je podsetio da se azbest u najvećoj meri koristio u industrijskim objektima ili građevinama, monumentalnim građevinama, naftnoj i petrohemijskoj industriji, vojnim objektima i drugima kao protivpožarna zaštita ili kao toplotni izolacioni materijal i krovna konstrukcija.
"Zbog nedostatka informacija i znanja u ovoj oblasti, u Srbiji se trenutno radi na izradi kartoteke, odnosno inventara objekata, procene prisutnosti azbesta, procena ugroženosti njegovog delovanja na ljudsko zdravlje i okolinu", dodao je Mitrović.
U planu je, kaže, nacionalni projekat u kome je partner Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine, kako bi se posle kartiranja Srbije i problematičnih lokaciji pristupilo sanaciji i bezbednom odlaganju.
Plan je da se načini nacionalni registar kako bi Srbija mogla da konkuriše i za evropske fondove i tako sanira što više objekata. Procenjuje se da će posao trajati oko dve godine.
Srbija imala najveći rudnik azbesta u Evropi
Azbest se šezdesetih godina prošlog veka koristio u građevinarstvu. Tada se nije smatrao štetnim, pa se nisu ni sprovodila istraživanja o njegovom eventualnom lošem uticaju na zdravlje. Sredinom osamdesetih njegova upotreba postepeno je počela da se zabranjuje.
Azbest spada u grupu vlaknastih mterijala koji se nalaze u prirodi, a korišćeni su zbog velike otpornosti, male provodljivosti toplote, kao i otpornosti na hemijske supstance. Takva kombinacija svojstava nije pronađena ni u jednom drugom materijalu, zbog čega se masovno upotrebljavao.
Ipak se već dugo govori o rizicima koje on ima po ljudsko zdravlje, a povezuje se i sa rakom pluća.
U Srbiji se nalazio najveći rudnik azbesta u Evropi, a azbest je značajno korišćen u građevinarstvu i vodovodnim cevima.
Iako je zabranjen, stručnjaci ukazuju da je potrebna analiza da bi se utvrdilo koja područja su i dalje zagađena i da bi se sprečile posledice.
Prema ranijim studijama, kancerogeni efekat azbesta unetog oralno nije dokazan, za razliku od udisanja azbestne prašine.
U Belim Vodama, kraj Beograda, postojalo je takozvano azbestno naselje, u kome je više od 20 zgrada izgrađeno šezdesetih godina. Povećani nivo azbesta otkriven je devedesetih godina jer su vlasnici tvrdili da je učestalost raka bila veća od proseka, pa je naselje preseljeno. Doneta je odluka da se poruše zgrade, a preduzimane su mere protiv širenja azbestnih vlakana. Takođe je merena koncentracija azbesta u vazduhu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Grčić, Papić i još 13 osoba uhapšeno: Detalji o tome za šta se svi sumnjiče")
.jpg "Brnabić: Nisam živa dok ne vidim kako Jovanović blokira aerodrom - pentranjem na avione")
Komentari 8
Jelena Savić
Oesterbaai Balkan
Kontaktirajte firmu Oesterbaai Balkan za sve informacije o testiraju I uklanjanju potencijalno kotamniranog podrucja azbestom.
mika
Gde prijaviti ili pozvati radi provere o prisustvu azbesta?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar