Podaci iz maloprodaje kažu da je prosečan račun srpskog potrošača oko 700 dinara. Dvadeset odsto je manji nego pre desetak godina. Manja kupovna moć smanjila je i broj onih koji idu u velike nabavke. U velikim diskontima 2008. godine pazarilo je 85 odsto kupaca, danas njih 55 odsto.
To što na hranu potroši više od 34 odsto zarade ne govori o velikim prohtevima prosečne srpske porodice, već o njenom niskom životnom standardu. Kvalitet hrane koja se plasira na određenom tržištu srazmeran je kupovnoj moći stanovništva kažu u Udruženju "Potrošački savetnik".
"Ako vama trećina prihoda ode na hranu, onda vi morate da birate koje ćete proizvode uzeti. Ne možete da priuštite da kupujete kvalitetniu hranu, nego morate i na tome da štedite i to je osnovni razlog što na tržištu imamo lošiju hranu nego što imamo u zapadnoj Evropi", objašnjava potrošački savetnik Nenad Bumbić.
Da je hrana kod nas skuplja nego u zemljama u okruženju i Evropskoj uniji, samo nam se čini, kažu nadležni. Nesumnjivo je da su kod nas jeftinije osnovne životne namirnice.
"Jeftiniji su šećer, ulje, pšenično brašno, beli hleb posebno u odnosu na zemlje u EU. Određene vrste mesa, prevashodno pileće, a imamo i one proizvode koji su znatno skuplji", istiće Mladen Radović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Skuplje nego u inostranstvu plaćamo organsku hranu, tvrde sireve i pojedine suhomesnate proizvode. U Privrednoj komori Srbije kažu zbog toga što domaća prerađivačka industrija nije dostigla tehnologiju razvijenijih zemalja, a ne zbog visokih trgovačkih marži.
Žarko Malinović iz Udruženja trgovaca kaže da je važno istaći da je profitna stopa u trgovinama u Srbiji niža nego i u srpskoj industriji i u poljoprivredi.
"Što govori da nisu trgovci ti koji kaleme cenu. Ono što je delimično naš problem, to je lanac snabdevanja gde mi imamo mnogo komponenti u tom lancu, to jest više posrednika, treba sužavati taj prostor", procenjuje Žarko Malinović.
Udruženja potrošača su saglasna da se trgovinski lanci baš i ne otimaju za naše tržište. Međutim, smatraju da je velika razlika između nabavne i maloprodajne cene jedini način za njihov opstanak.
Nenad Bumbić ističe da je osnovni problem koji trgovci imaju je niska kupovna moć.
"Kod nas je negde prosečan račun oko šest evra, a u Sloveniji i Češkoj je oko 12 evra. Trgovac ako želi da zaradi isto i kod nas onda mora da po tom prosečnom računu uzme duplo veću prosečnu maržu", navodi potrošački savetnik.
Iz Asocijacije trgovaca kažu da se marže u Srbiji ne razlikuju mnogo od onih u zemljama u okruženju koje su u EU. Dodaju, nijedno istraživanje nije dokazalo da velike svetske kompanije na različita tržišta plasiraju iste proizvode različitog kvaliteta.
.jpg "Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu: Zlonamerne insinuacije Ane Brnabić")
.jpg "Dan pred veliki protest u Beogradu: Obustavljen železnički saobraćaj u Srbiji")
Komentari 3
najgoriji
Zvekete
Samo pitam
Koliko članova, koliko zaposlenih i sa kojim prihodima?
Kako žive samci ili porodice sa više izdržavanih od zaposlenih članova?
Ima i takvih
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar