Istraživanja su sprovedena na skoro 56.000 odraslih (starijih od 18 godina) u 34 države Zapadne, Centralne i Istočne Evrope, između 2015. i 2017.
Podeljenost kontinenta u stavovima i vrednostima može biti ekstremna u nekim slučajevima. Na primer, u skoro svakoj anketiranoj zemlji u Centralnoj i Istočnoj Evropi manje od polovine odraslih kaže da bi bili spremni da prihvate muslimane kao deo svoje porodice. Sa druge strane, u gotovo svakoj zapadnoevropskoj zemlji više od polovine ispitanika je izjavilo da će prihvatiti muslimana u porodicu.
Slična podela se javlja između Centralne/Istočne Evrope i Zapadne Evrope u pogledu prihvatanja Jevreja.
Po pitanju odnosa prema muslimanima i Jevrejima, Srbija se nalazi negde na sredini evropske lestvice, odnosno jedna je od zemalja centralnog i istočnog bloka koje iskazuju veći stepen tolerancije. Među ispitanim, 43 odsto Srba izjasnilo se da bi prihvatilo muslimana u svojoj porodici, dok je prema Jevrejima pozitivniji odnos – 61 odsto građana Srbije reklo je da im ne bi smetalo da Jevreji budu deo njihove familije.
Najveći otpor po pitanju ovih razlika iskazuju Jermeni, koji istorijski imaju možda i najveći otklon od muslimana, te je svega sedam odsto građana Jermenije reklo da bi prihvatilo muslimana kao člana svoje porodice, a prema Jevrejima ovaj procenat raste na nešto više od 28 odsto.
Primer ekstremne razlike u ovim stavovima nalazi se na drugom kraju lestvice u, prema istraživanjima, najtolerantnijoj Holandiji. Čak 88 odsto Holanđana nema ništa protiv da neko od članova njihove porodice bude muslimanske veroispovesti, a 96 odsto građana te zemlje Zapadne Evrope prigrlilo bi i nekog Jevrejina kao deo svoje porodice.
Za razliku od, po pitanju religije liberalnije i sekularne Zapadne Evrope, anketirani građani Srbije većinom su izrazili da je pripadanje određenoj verskoj zajednici - konkretno pravoslavnom hrišćanstvu, neophodan preduslov da bi se neko smatrao "pravim Srbinom". Čak 78 odsto državljana Srbije smatra da biti pravoslavac znači - biti "pravi" Srbin što Srbiju stavlja na treće mesto na listi država Evrope koje imaju nizak prag tolerancije prema drugim religijama.
Demostat navodi da stavovi prema verskim manjinama u regionu idu ruku pod ruku sa različitim konceptima nacionalnog identiteta. Kada su bile u sferi uticaja Sovjetskog Saveza, mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope su zvanično držale religiju izvan javnog života. Ali danas, za većinu ljudi koji žive u bivšem istočnom bloku, biti hrišćanin (bilo katolički ili pravoslavni) važna je komponenta njihovog nacionalnog identiteta.
Nasuprot tome, u Zapadnoj Evropi većina ljudi ne smatra da je religija glavni deo njihovog nacionalnog identiteta. U Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, većina kaže da nije važno biti hrišćanin da bi bili istinski Francuzi ili istinski Britanci.
Oštra podela između Istoka i Zapada vidljiva je na još jednoj komponenti nacionalizma - kulturološki šovinizam. Ankete su pitale ispitanike širom kontinenta da li se slažu sa izjavom: "Naši ljudi nisu savršeni, ali naša kultura je superiornija od drugih".
Iako postoje izuzeci, generalno centralni i istočni Evropljani su skloniji da kažu da je njihova kultura superiorna. Osam zemalja u kojima je ovaj stav najviše zastupljen su geografski na istoku: Grčka, Gruzija, Jermenija, Bugarska, Rusija, Bosna i Hercegovina, Rumunija i Srbija. Čak 65 odsto Srba smatra da je njihova nacija bolja i važnija od drugih. Grci su najekstremniji, a nešto umereniji u regionu su jedino Hrvati gde 44 odsto građana veruje u superiornost svoje nacije.
Većina Evropljana iz centralnog i istočnog bloka protivi se istopolnim brakovima, a Srbija se nalazi na šestom mestu po broju onih koji ih ne podržavaju (83 odsto građana je protiv) na listi od 34 države. Po pitanju prava na abortus, žitelji Srbije su se izjasnili kao nešto liberalniji, te je njih 63 odsto reklo da podržava da abortus bude zakonsko pravo žene. Oko ovog pitanja nema većih razlika između Zapadne i Istočne Evrope – većina građana, sa manjim razlikama u procentima, zalaže se za pravo na abortus.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Uhapšen Milorad Grčić")
1.jpg "Osnivač fakulteta u Nišu i još troje uhapšeni zbog pranja 27 miliona dinara")
Komentari 81
Oliver
Zvuchic
Inspektor Višekruna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar