Rezultati ove studije omogućili su istraživačima da utvrde profil prosečnog kriminalca u Srbiji. "Učinioci su najčešće muškarci oko 30 godina, koji nisu u braku i nemaju maloletnu decu i koji su siromašni, slabog ili vrlo slabog materijalnog stanja", navode autori studije.
Većina prestupnika ima nizak nivo obrazovanja, osnovnu ili nepotpunu osnovnu školu, ili srednju, s tim što su u statistički broj onih sa srednjom stručnom spremom ušli i osuđenici sa završenim zanatom.
"Najčešće su nezaposleni, radnici ili zemljoradnici. U oko 50 odsto slučajeva učinioci prethodno nisu bili osuđivani za neko drugo delo, a sudovi su to uzimali u obzir kao olakšavajuću okolnost, kao i "lične i porodične prilike". I pored toga, siromašni su prolazili lošije i kada je reč o pritvorima i uslovnim osudama. Njihovo imovno stanje odrazilo se i na odbranu. Onima koji su imali dovoljno novca da angažuju advokata, bio je ređe određivan pritvor, a češće im je na kraju izricana uslovna osuda", navedeno je u istraživanju.
Starosna struktura osuđenih ukazuje na to da većina učinilaca težih krivičnih dela (84 odsto) ima manje od 45 godina, a polovina od toga je mlađa od 30 godina.
Samo troje su stariji od 60 godina. Istraživači su na osnovu toga izvukli statistički prosek starosti kriminalaca u Srbiji, i to onog koji čini teža krivična dela, sa većim stepenom nasilništva. U kategoriji najmlađih, do 30 godina, najviše je onih sa područja Pančeva i Valjeva, a najmanje iz Zaječara i Šapca. Beograd je negde u sredini, ali prednjači u kategoriji učinilaca od 31 do 45 godina, koji čine polovine svih osuđenih u beogradskim sudovima.
"Odgovor na pitanje ko su osuđeni učinioci krivičnih dela, oslikava celokupno stanje u društvu, ali nam dosta govori i o sveukupnoj kriminalnih politici, pre svega o tome da li su i u kolikoj meri ljudima jednaki pred sudom i zakonom, odnosno da li je verovatnoća da neko bude osuđen ista, bez obzira na njegovo socijalno i ekonomskeo stanje", navode dr Đorđe Đorđević, profesor krivičnog prava na Kriminalističko-policijskom univerzitetu i dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istrživanja.
Polazna pretpostavka istraživanja bila je da su počinioci krivičnih dela u Srbiji uglavnom socijalni marginalci, kao i to da su bogati više privilegovani od siromašnih, kada je reč o krivičnom gonjenju i izricanju blažih kazni.
"Ta naša naša početna hipoteza po mnogo čemu se pokazala tačnom. Bogatiji, obrazovaniji i uopšte socijlano uspešniji ljudi ređe su osuđivani. Međutim, to ipak ne znači da su privilegovani od suda, već je reč o nečemu drugom. Bogatiji i obrazovaniji po prirodi stvari manje čine teška krivična dela, naročito ona sa elementima nasilja, pa se upravo zbog toga događa da njima bivaju izrečene nešto blaže kazne", navode autori.
Oni u manjoj meri vrše ubistva i silovanja, pokazalo je istraživanje, pa su zbog toga za njih kazne nešto blaže u ukupnoj statistici. Osim toga, bogati i obrazovani su u mogućnosti da angažuju i bolje i skuplje advokate, što takođe za posledicu može imati da oni bolje prolaze prilikom izricanja kazne.
.jpg "Majke devojčica ubijenih u Ribnikaru: Naša ljudska obaveza da svi budemo uz porodice u Zagrebu")
.jpg "Ko je muškarac koji je jutros ubijen u Beogradu: Obiman policijski dosije i pokušaj otmice fudbalera")
.jpg "Šta je sve Vučić obećao u novom obraćanju: Kuće, stanove, garaže, subvencije...")
.jpg "Zajednički protest studenata i poljoprivrednika: Knjiga i motika na dobrom putu, potrebna je i kuka")
Komentari 25
Mbm
Jujuju
Pera Pisar
Medjutim u praksi sudovi ovo ne rade, već se branilac po službenoj dužnosti postavlja samo u slučajevima obavezne odbrane -ako je u pritvoru ili ako je optužen za dela za koja se može izreći kazna od 8 godina ili teža.
Zbog ovakve sudske prakse okrivljeni koji nije u pritvoru,a za delo za koje je okrivljen može dobiti 8 godina ili manju kaznu se brani sam ako nema da plati advokata.
Radi zaštite siromašnih,treba obaveznu odbranu proširiti na sve krivične postupke i onda bi ishodi krivičnih postupaka bili bolji za siromašne, jer bi dobijali besplatnog branioca po službenoj dužnosti-advokata koji je prijavljen na listu branilaca po službenoj dužnosti.
Advokati bi prihvatili da kao branioci po službenoj dužnosti brane siromašne, više puta se Advokatska komora Srbije o tome izjašnjavala.
Siromašnima iz razloga pravičnosti sudovi i JT treba da postavljaju branioce po službenoj dužnosti iz reda advokata i na taj način omoguće pravično sudjenje i za siromašne, pa bi ovakve statistike bile drugačije.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar