Dejvid Gudol je izjavio da mu je veoma žao što je doživeo duboku starost i da nije srećan.
Ivan Ivanji, književnik i prevodilac, koji je nedavno napunio 90 godina, kaže da je starost mnogo teža nego što je mislio da će biti.
"Postoji latinska poslovica - smrta je izvesna, sigurna, čas je neizvestan. Ne mora da bude neizvestan. U mom romanu, 'Poslednji potez', na samom kraju posle dugačkog srećnog života moj junak se ubije jer mu je dosta", kaže Ivanji.
Žaklin Žanikel nije junakinja romana, ali kaže da joj seks nije dobar kao nekada i da ne želi da živi život u kojem ne može da uživa kako je navikla. Ona će, ako sve bude teklo po planu, sledeće godine otići u Švajcarsku gde će za deset hiljada franaka okončati život na jednoj klinici.
U Srbiji teorija jedno, praksa nešto sasvim drugo
Njena priča odjeknula je širom sveta, pa i u Srbiji. Dragan Jovanović, novinar, koji je svojevremeno svojim aktivizmom uspeo da zaustavi izgradnju atomskih centrala u Jugoslaviji, odlučio je da pokrene proces za ozakonjenje eutanazije u Srbiji. Kaže da je shvatio da je Žaklin Žanikel veoma hrabra, dostojanstvena i drži do kvaliteta svog života.
"Treba doneti zakon o eutanaziji. Ko hoće da spava u pelenama, da se upišava u gaće, da bude na aparatima sa maskama, taj neka tako živi. Ali ajde zbog ovih kakva je ova gospođa, a toj kategoriji pripadam i ja, da napravimo da i mi odemo s ovog sveta kad mislimo da treba da odemo, a da ne budemo samoubice", rekao je Jovanović za RTS.
U Srbiji eutanazija nije dozvoljena. U zakonu piše da ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja i na njegov izričit i ozbiljan zahtev kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina. Zakon, između ostalog, polazi od pretpostavke da je farmakologija toliko napredovala da postoje lekovi koji će prigušiti i one najgore bolove.
Predsednik etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva
Zoran Radovanović, kaže za
RTS da se teorija i praksa u ovom slučaju u Srbiji ne poklapaju.
"Svi mi znamo nekoga ko se mučio, trpeo velike bolove i sigurno da bi bio srećan da mu je neko prekratio muke. To je ta razlika između teorije i života. Mnogi naši građani su umrli u mukama zato što nije bilo trodona i lekova koji su u svetu standardni za lečenje bolesnika od raka u poslednjoj fazi bolesti", kaže Radovanović.
Onkolog i predsednik etičkog odbora Lekarske komore Srbije Mladen Prvulović je ceo svoj radni vek gledao kroz oči pacijenata direktno u oči smrti. Tvrdi da su se oni koji su zbog bolova tražili da ih lekari ubiju, predomišljali čim bi se malo bolje osećali. Kaže da su se i mnogi eksperimenti slično pokazali, kao onaj u sobi punoj pacijenata sa neizlečivim bolestima i otrovom na stolu.
"Kada su stavili na stočić bočicu otrova, koji je naravno bio placebo, niko ga nije uzeo", kaže Prvulović.
Ni kardiolog i protođakon Petar Dabić nije pobornik eutanazije. Kaže da je za njega kao lekara i kao protođakona neprihvatljivo da u bilo kojoj situaciji lekar oduzme pacijentov život.
"Eutanazija podrazumeva da postoji izvršilac, a ja vas pitam ko bi to mogao da radi i da mirne duše ide dalje i nastavi sa svojom medicinskom praksom", ukazuje Dabić.
Umiranje u Srbiji daleko od dostojanstvenog
Novinar Dragan Jovanović ističe da lekari u ovom slučaju uopšte nisu važni.
"Neće meni automehaničar da određuje da li ću da popravljam kola i kupujem nova. Lekar je automehaničar. Ako mu ja kažem promeni akumulator, ima to da uradi. I ta Hipokratova zakletva, to je hipokrizija", smatra Jovanović.
Deklaracija Saveta Evrope ne podržava eutanaziju. Ovo telo donosi Vodič za lečenje u situacijama umirućih pacijenata.
Ali podrška onima koji umiru u bolovima i porodicama, psihološka, duhovna, pa i medicinska, u Srbiji nije ni slična onoj u razvijenim zemljama. Radovanović podseća da na Zapadu postoje hospisi, ustanove i načini da umrući pacijenti na dostojanstven način okončaju život.
"Ovde kao što svi znamo porodica pokuša da takvog pacijenta smesti u bolnicu, onda kažu nema mesta, vrate ga kući, onda se oni muče, plaćaju, kupuju pelene, snalaze se, da li će da nabave odgovarajaću terapiju, itd", kaže Radovanović.
Prvulović podseća da bolnice imaju par kreveta ili dve sobe gde bi pacijenti mogli da provedu poslednje dane.
"Neprijatno je da u malom stanu u kojem žive tri generacije unuk gleda kako baka umire i pati se. Mi smo siromašno društvo da razvijamo institucionalna mesta gde će se sprovoditi preporuke Saveta Evrope", napominje Prvulović.
"Čovek treba da istrpi patnju"
I kao lekar i kao vernik Dabić se trudi da olakša bol onima koji pate. Ipak, on objašnjava da je uloga bola u hrišćanstvu velika.
"Prihvatanje patnje i bola nije opravdavanje, nego realan pristup životu koji nažalost jeste u velikoj meri patnja i bol. Čovek treba da iznese svoj krst do kraja, da istrpi patnju koja je pred njim, jer kroz patnju se priprema za večni život", kaže Dabić.
Dragan Jovanović, međutim smatra da Bog ne raspolaže njegovim životom, kao ni njegovi roditelji.
"Nije meni Bog dao život. Ako mi je on i dao život, nigde ne piše da može da mi ga uzme. Šta mene je moj, Žarko, kraljev pilot, stvorio i sad on će da raspolaže mojim životom? Da mi ga uzima kad njemu ćune? Podsećam vas na Ničea, koji je rekao čuješ li me jadniče, ako daš dušu Bogu ko si onda ti jadniče", navodi Jovanović.
Jedan od argumenata protiv eutanazije je i to da lek za neizlečivu bolest od koje neko boluje može biti otkriven i da bi obeshrabrila mnoge pacijente da se bore.
Radovanović međutim kaže da eutanazija ne bi bila odobravana pacijentima čija je bolest u početnom stadijumu.
"Međutim ako je čoveku duša u nosu, a mi znamo da lek sad ne postoji, onda je to druga priča. Da bi lek bio primenjen treba da prođe više godina. Eutanazija bi bila odobrena pacijentima u završnoj fazi bolesti", kaže Jovanović.
Da li je Srbija spremna za uvođenje eutanazije?
Predsednik etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva Zoran Radovanović smatra da Srbija nije spremna za takav zakon.
"U Srbiji gde nestaju deca u porodilištu, gde se javljaju afere kao što je sa bilo hitnom pomoći to bi predstavljao snažan ventil korupcije i zloupotrebe. Potrebno je da institucije besprekorno funkcionišu, sada bi bilo preuranjeno i nesumnjivo da bi odmah usledile zloupotrebe", smatra Radovanović.
Dragan Jovanović, međutim, smatra da je to smešan argument.
"Nedavno je jedan bolničar u Bonu, Nemačkoj priznao da je ubio oko 200 pacijenata i završio na sudu. Šta mislite da je on to radio džabe? Dobijao je od rodbine koverte razne i to radio. Ako se to radi u Bonu, mislite da se to ovde u Srbiji ne radi?"
Dragan Jovanović kaže će se boriti do poslednjeg daha da u Srbiji može da bira trenutak svoje smrti uz pomoć lekara.
"Nema tu razgovora. Ako vi seks smatrate svojim neophodnim, neizbežnim načinom života, nema tu psihijatara koji mogu da me ubede da ja mogu da uživam u starosti, da cupkam unučiće, da mi se penju po glavi ili da igram na Tašmajdanu šah sa penzionerima. Ja to neću nikad raditi", zaključuje Jovanović.
Tri uslova kako bi se izvršila eutanazija
Prof. dr Miodrag Orlić, koji je na čelu komisije za izradu Građanskog zakonika, kaže da ako zakoni garantuju pravo na dostojanstven život čoveka, onda bi trebalo da omoguće i pravo na dostojanstven završetak života.
"Teško i neizlečivo oboleli imao bi mogućnost da odluči o prestanku agonije i stanja koje je teško podnošljivo i izaziva samo muke i sažaljenje. Komisija je spremna da preuzme odgovornost za ovakav predlog i očekuje da će u javnoj raspravi biti ozbiljnih i jakih argumenata za i protiv eutanazije", rekao je Orlić za "Politiku".
Prema pisanju Politike, koja je imala uvid u nacrt zakona o pravu na dostojanstvenu smrt, eutanazija se može izvršiti samo uz odluku suda i to ako su ispunjena tri neophodna uslova - medicinski, humani i socijalni. U izuzetno teškoj i dugotrajnoj medicinskoj, psihološkoj i socijalnoj situaciji umirućeg, može se na osnovu jasno, nesumnjivo i slobodno izražene volje, uvažiti zahtev o prevremenom prekidu života u vidu dostojanstvenog umiranja, navedeno je u prvom članu posebnog zakona, koji može da bude usvojen tek ako Građanski zakonik proglasi pravo na eutanaziju.
Odluka o eutanaziji ne može se doneti bez saglasnosti onoga o čijem je životu i smrti reč, ali u slučajevima kada su ljudi bez svesti saglasnost mogu dati zakonski zastupnik i članovi najbliže porodice.
O legalizaciji eutanazije u Srbiji prvi put će se javno raspravljati sledeće nedelje na savetovanju "Budvanski pravnički dani", od 2. do 6. juna, koje organizuje Savez udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske.
Pravo na eutanaziju u Evropi prvo je uvedeno u Švajcarskoj, Belgiji, Luksemburgu i Holandiji. Francuska je krajem 2015. godine donela poseban zakon o sedaciji smrtno bolesnih osoba. U većem broju država u SAD i u Australiji ovo pravo se primenjuje već više godina. Kanada je odobrila eutanaziju odlukom svog vrhovnog suda februara 2015. godine.
Komentari 25
Za
Eutanazija bas
covek
Sa druge strane, obavezno zabraniti abortus. Nerodjeno dete mora da ima podjednako pravo na zivot kao i svi. Pa kad odraste nek zahteva eutanaziju ako mu se ne zivi. Majka ako ne zeli da ga cuva, neka ga da na usvajanje odmah po rodjenju, a drzava da joj obezbedi novcana sredstva za vreme trudnoce.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar