Profesorka Građevinskog fakulteta u Beogradu Svetlana Stevović rekla je da je voda resurs od opšteg interesa i da niko nema pravo da je zagađuje.
"Moramo da se razvijamo na održiv način, vodeći računa o zaštiti okoline. Nauka nudi rešenja, treba formirati tim eksperata koji će pronaći najoptimalnija rešenja za gradnju MHE i korišćenje hidropotencijala", rekla je Stevović.
Ekspertski tim, prema njenim rečima, treba da čine stručnjaci tehničke, ekonomske, finansijske, energetske, ekološke, kulturno-istorijske, političke i regulatorne struke.
"U Evropi se koristi 65 odsto hidropotencijala, pitanje je gde ide Srbija. Vrlo brzo nećemo imati dovoljno energije", rekla je Stevović.
Istakla je da Austrija do 2030. godine planira da celokupne potrebe za strujom zadovoljava proizvodnjom iz obnovljivih izvora, a da je i Srbija potpisnica Kjoto sporazuma o borbi protiv klimatskog zagrevanja.
"MHE mogu da doprinesu razvoju sela i da najudaljenijm obezbede struju ako elektromreža ne može da dopre do njih, pa im treba omogućiti da upravljaju takvim objektima", rekla je Stevović.
Srbija, prema njenim rečima, ima ograničene rezerve fosilnog goriva na oko 50 godina, a MHE bi omogućile da se štedi u potrošnji uglja i nafte.
Kazala je da Srbija ima problem u primeni zakonodavstva i da bi svako za zloupotrebe prilikom gradnje MHE treba krivično da odgovara kao u Engleskoj.
Inženjer Veljko Dimtrijević rekao je da MHE ne treba graditi u zaštićenim zonama, zonama nacionalnih parkova, parkovima prirode i izvorištima vodosnabdevanja.
On je rekao da u Srbiji postoji 856 potencijalnih lokacija za gradnju MHE, ukupne snage 450 megavata, a da je gradnja predviđena i prostornim planovima i planovima lokalnih samouprava.
Gradnja više desetina MHE je, prema njegovim rečima, predviđena i u zaštićenoj ambijentalnoj sredini Studenice.
"MHE će u Srbiji koristiti dva-tri odsto hidropotencijala, a proizvodiće oko jedan odsto od ukupo proizvedene struje, pa je njihov učinak daleko manji od revitalizacije postojećih objekata", rekao je Dimitrijević.
Profesor Mašinskg fakulteta u Kraljevu Vladan Karamarković rekao da mnogo zemalja Evrope gradi MHE. Austrija ih je, na primer 2014. godine, imala skoro 2.500, a planira izgradnju novih, a oko 90 odsto njih su derivacionog tipa, kada se voda uvodi u cevotokove. Nemačka ima više od 6.300 tih elektrana, od čega je više od 5.100 sa snagom manjom od 100 kilovata, "što pokazuje da je svaki kilovat električne energije MHE značajan", naveo je.
"U ravijenim zemljama se grade MHE, jer u poređenju sa elektranama koje koriste fosilna goriva najmanje zagađuju atmosferu", rekao je Karamarković.
Prema rečima profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu Ivana Božića, MHE je moguće graditi tako što bi se iznašla kompromisna rešenja.
"Predlažem da se za svaku reku odredi garantovani permanentni protok vode i kupovinu instrumenta za očitavanje koji košta oko 2.000 evra, što nije veliki trošak i Vlada Srbije to može da plati", rekao je Božić.
Nedopustivo je, kako je rekao, da projektovanje i tehnička kontrola MHE bude u nadležnosti investitora.
Član Akademije inženjerskih nauka Branislav Đorđević rekao je da u proceni koliko su poželjne MHE treba uzeti u obzir činjenicu da se više energije utroši na njenu gradnju nego što je sama proizvede.
"Ako bi se na jednoj strani tasa izmerililo koliko se potroši energije za proizvodnju opreme i gradnju MHE moglo bi se zaključiti da je veći potrošač nego proizvođač energije", rekao je Đorđević, obrazlažući energetsko, ekološko i razvojno vrednosvanje malih hidroelektrana.
Dodao je da MHE uništavaju resurse za razvoj turizma u brdsko-planinskim područjima.
Dekan Šumarskog fakluteta u Beogradu Ratko Ristić istakao je da MHE derivacionog tipa dovode do fragmentacije staništa, uništavanja biološke raznovrsnosti, poremećaja režima podzemnih voda, isušivanja vlažnih staništa, a ako se grade u zoni naselja i do poremećaja tradicionalnog načina života.
To su, kako je dodao, pokazala istraživanje 46 od 100 MHE u Srbiji, koje je, kako je rekao, uradio sa svojim timom.
"Gradnja MHE derivacionog tipa, ukoliko se ostvari u punom obimu, od planiranih 856 objekata, može doneti Srbiji samo dva do tri odsto potrebne energije na godišnjem nivou, ali će to značiti da smo stavili u cevi više od 2.200 kilometara vodotokova u najostljivijim eko sistemima brdsko-planinskih područja", rekao je dekan Šumarskog fakulteta i kazao da bi taj procenat energije mogao da se dobije samo delimičnom uštedom gubitaka EPS-a na prenosnoj mreži, koji su 17 odsto od ukupne godišnje proizodnje.
Kako je ukazao, od koncepta izgradnje MHE, nakon višegodišnjih negativnih iskustava, odustaju i zemlje poput Kine ili Rumunije.
On je upozorio i da je Srbija najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode sa oticajem koji iznosi 5,7 litara u sekundi po kilometaru kvadratnom i da je ovaj region jedan od najugroženijih tekućim klimatskim promenama, ali i prognozama o kretanju klime do kraja veka.
"Ono što je do sada rađeno govori o vrlo površnom pristupu naše države tom problemu. Ima dosta problema u pripremi tehničke dokumentacije, nepoštovanja prostorno-planskih dokumenata, nepoštovanja prava i volje lokalnog stanovništva i krajnje je vreme da se sistemski, odnosno da se ovaj problem analizira na najvišem državnom nivou, kroz saradnju više ministarstava", kazao je Ristić.
Predsednik Nacionalnog udruženja mini hidroelektrana Srbije Dragan Josić je rekao su "sve građevinske dozvole koje su izdate za izgradnju MHE na Staroj planini odobrene uz poštovanje svih zakonskih procedura".
Kako je dodao, odobrenje su dali i Zavod za zaštitu prorode, sa zaključkom da mini hidroelektrane neće negativno uticati na okolinu i živi svet, a i Ministrastvo životne sredine je dalo pozitivno mišljenje, kao i republička Reviziona komisija, koja je pregledala svaki projekat.
.jpg "Brnabić: Ustavne žalbe zbog obustave nastave pljušte li pljušte")
.jpg "Zaposleni u Gradskoj upravi Beograda evakuisani zbog dima, vatrogasci na terenu")
.jpg "Nastavljaju se hapšenja zbog korupcije: Na meti saradnici već privedene Dragane Sotirovski")
.jpg "Studentkinja o tome da li su studentski zahtevi politički i da li su političari dobrodošli")
Komentari 2
Мики
Krompjuter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar