Međutim, i naši poljoprivrednici moraće ubuduće da prođu obuku i dobiju sertifikat za korišćenje pesticida.
Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja kaže da poljoprivrednici treba da budu što više edukovani o sredstvima zaštite.
"
Pored edukacije, proizvođačima voća, povrća i ratarskih kultura treba omogućiti kompletan servis, kako bismo imali pravo da od njih tražimo potpuno zdravstveno bezbedan proizvod", rekao je Trkulja za
RTS.
"Ako mi kao država i društvo ne damo podršku i značaj tome, normalna je stvar da ni taj proizvođač ne može sam da se snađe i odluči šta da koristi i u kojoj meri, koji je prag da je zdravstveno bezbedno i ostalo", naveo je Trkulja.
Primena pesticida je, napominje, veoma delikatna i osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena jer su patogeni, odnosno štetočine prešli u naš region. Problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida.
"Mnogi preparati gube efikasnost. Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva", rekao je Trkulja.
Trkulja ističe da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.
"Kada jedna aktivna materija prođe patentno pravo, sve hemijske kompanije i firme koje žele da zarade na njoj će je registrovati i pod drugim imenom prodavati. To je pravno osnovano, međutim, postavlja se pitanje optimizacije primene svih tih sredstava. Da li su nam svi ti pesticidi potrebni je drugo pitanje. Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba", napominje Trkulja.
Na pitanje mogu li građani da vide po plodovima koje kupuju da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja kaže da to nije moguće.
"Obični građni ne mogu da vide na osnovu izgleda ploda da li je bez ostataka pesticida. Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodoivma. Građani ne mogu to da procene u prodavnici ili na pijaci", naveo je Trkulja.
Pranje voća i povrća ne može da pomogne ako su ostaci pesticida u plodu, ali mogu ako se nalaze na plodu.
Veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja Evropske unije i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe. Trend je uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkta.
"Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji", istakao je pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja.
Trkulja je naveo primer Grčke u kojoj su imali veliki problem sa biljnim patogenima. Došli su u situaciju da je rezistentnost toliko porasla da sa biološkim pesticidima imaju veću efikasnost nego nekada sa hemijskim.
Inače, prska se sve, a najosetiljiviji proizvodi su jagodičasto voće - jagode, trešnje.
"Osetljivo je sve što se konzumira stono, što ne ide u preradu, mada je i to u preradi, ako se nepravilno koristi, ugroženo. S druge strane, i kod stonog, ako se pravilno koriste pesticidi, apsolutno je bezbedno", zaključio je Trkulja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Preminuo dečak kog je pred dve nedelje udarila struja na železničkoj stanici u Železniku")
.jpg "Brnabić: Ustavne žalbe zbog obustave nastave pljušte li pljušte")
.jpg "Zaposleni u Gradskoj upravi Beograda evakuisani zbog dima, vatrogasci na terenu")
.jpg "Nastavljaju se hapšenja zbog korupcije: Na meti saradnici već privedene Dragane Sotirovski")
.jpg "Studentkinja o tome da li su studentski zahtevi politički i da li su političari dobrodošli")
Komentari 9
Kaćanka
none
Svugde u svetu kao i kod nas jabuka se prska u proseku oko 20-25 puta zavisnosti od vremenskih uslova. Ako se jabuka ne prska toliko neće ga biti ili će biti polutrula sa crvima.
Vrč sa vode
Pa da vidimo koliko će onda prskati - i kome?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar