Promena Ustava pred Skupštinom Srbije

O pomenutom predlogu, skupštinski odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljaće u petak, za kada je, ovim povodom, zakazana njegova sednica.

Društvo sudija Srbije predložilo je uoči sednice da, ukoliko Skupština usvoji predlog za promenu najvišeg pravnog akta i to, shodno vladinom predlogu, tačno određenih članova koji se odnose na pravosuđe, odbor formira radnu grupu koja bi radila po unapred propisanom i javnom postupku i koja bi sačinila nacrt akta o promeni Ustava. Cilj ovog dokumenta bio bi depolitizacija pravosuđa.

Radnu grupu, prema predlogu sudija, trebalo bi da čine najeminentniji profesori ustavnog prava i predstavnici najviših pravosudnih institucija - Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i autentičnih strukovnih i nevladinih udruženja.

"Iz činjenice da nadležni odbor treba da iznedri veoma komlikovane pravne akte koji su od najvećeg značaja za državu, koji zahteva visoku stručnost i što širi društveni konsenzus, bilo bi logično da odbor formira stručnu komisiju, odnosno radnu grupu. Najlogičnije bi bilo da u njoj budu profesori ustavnog prava koji su bili članovi radne grupe koja je 2014. godine sačinila analizu ustavnog okvira i koju je podržalo celo sudstvo u novembru 2016. godine", stav je Durštva sudija Srbije. 

Pošto je radna grupa obavila svoj posao, prema predlogu Društva sudija, trebalo bi da bude pokrenuta javna rasprava posle koje bi članovi radne grupe, eventualno, izmenili tekst dokumenta u skladu sa rezultatima rasprave. Predlog akta o promeni Ustava, zajedno sa nacrtom Ustavnog zakona bi, kako se dodaje, trebalo poslati Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope, pre nego što on bude usvojen u parlamentu.

"Tek nakon što prispe zajedničko mišljenje Venecijanske komisije i Konsultativnog veća evropskih sudija, radna grupa bi trebalo da uputi predlog akta o promeni Ustava Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo radi rasprave i usvajanja, koji bi zatim bio upućen Narodnoj skupštini", navodi se u predlogu Društva sudija Srbije.

Neslaganje predstavnika pravosudne struke i Minsitarstva pravde, koje je vodilo proces izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe od sredine 2017. godine, podsetimo, traje od samog početka procesa njegove izmene. Dok je resorno ministarstvo za četvrtu, konačnu verziju nacrta ustavnih amandmana u obalsti pravosuđa, koja je krajem oktobra prošle godine objavljena na sajtu ovog ministarstva, tvrdilo da je unapređena komentarima stručne javnosti, predstavnici struke smatrali su da su izmene poslednje verzije ustavnih promena - kozmetičke, da su delovi na koje je bilo najviše primedbi ostali nepromenjeni i da je i ta poslednja verzija još uvek lošija od rešenja iz važećeg Ustava.

Prema konačnoj verziji teksta ustavnih amandmana, za izbor pet članova Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaca potrebni su glasovi dve trećine narodnih poslanika, a ukoliko takva većina ne bude postignuta, te članove će birati potočlana komisija. Oba saveta imeće paran broj članova (deset).

Uz dopis sa nizom proceduralnih predloga, Društvo sudija je dostavilo svim članovima skupštinskih odbora, predsednici skupštine i poslaničkim grupama i mišljenje Konsultativnog veća evropskih sudija s kraja prošle godine. Ovo veće je, kao i Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope kome je povereno da formuliše evropske standarde o sudstvu. U dostavljenom mišljenju Konsultativno veće je stavilo niz preporuka i predloga u vezi sa poslednjom verzijom nacrta ustavnih amandmana od oktobra 2018. godine. Među njima su i predlozi da se odustane od rešenja da nesudijske članove Visokog saveta sudstva bira petočlana komisija, da Visoki savet sudstva ima neparni broj članova, od kojih će sudije biti u većini, da članovi saveta ne budu aktivni političari, kao i da savet ima budžetsku nadležnost za funkcionisanje sudskog sistema i za zapošljavanje sudskih pomoćnika, a da Vrhovni sud bude taj koji će obezbeđivati ujednačenu primenu prava sudova, putem svojih odluka.