Broj stalno zaposlenih u javnoj upravi smanjen, sve više privremeno zaposlenih

Negativan efekat ovih mera ogleda se u tome da su se organi javne uprave često okretali eksternim organizacijama za projekte kao i da su zapošljavali zaposlene na privremenom osnovu u periodima povećanog obima posla.

Ova praksa umanjila je osećaj kontrole nad procesom reforme. Takođe, dovela je do toga da akumullirano znanje i kompetencije prilikom rada na određenim poslovima ne ostanu unutar javne uprave, kada privremeno zaposleni napuste svoje pozicije.

Primetno je i da u državnoj upravi postoji disproporcionalno visok broj vršilaca dužnosti na rukovodećim radnim mestima.

U izveštaju se ocenjuje i da pravedan i transparentan sistem zapošljavanje u Srbiji postoji uglavnom na papiru. Normativni okviri su dobri, međutim, retko se primenjuju.

Nije ostvaren napredak ni u pogledu participacije građana, kao ni po pitanju transparentnosti i kontrole javne uprave.

Autori izveštaja napominju i da postoji nizak stepen posvećenosti pitanju integrisanja pitanja rodne ravnopravnosti u strateška dokumenta, pa se tako rodna pitanja najčešće ostavljaju institucijama koje se time bave, kao što je Koordinaciono telo za ravnopravnost. Državni službenici, smatraju autori, ne poseduju znanje ni alate za razmišljanje o rodnim aspektima uticaja na javne politike.

U izveštaju se ocenjuje i da će broj zaposlenih u JU u narednom periodu rasti, budući da postoji velika potreba za opsežnim reformama zbog procesa evropskih integracija.

Trenutno, u Srbiji je 6,4 zaposlena u javnoj pravi na 100 stanovnika, dok taj broj u EU iznosi 8,5 a u novim državama članicama 8,0.

Podsetimo, restriktivne mere zapošljavanja koje su uvedene 2013. godine i dalje su na snazi.