Može li se ovaj model primeniti kod svih poslodavaca i da li kraće radno vreme uvek znači veći radni učinak?
Skraćenje radnog vremena odgovaralo majkama, rekli su građani RTS-u. Neki od njih brinu da šest sati ne bi bilo šest, već više od toga, kao što i sada rade više od osam sati, a neretko i dodatni posao.
Smanjenje broja radnih časova najmanje bi odgovaralo poslodavcima, jer bi morali da zaposle još radnika, a samim tim bi se povećali troškovi proizvodnje. Ali ne bi godilo ni zaposlenima, ističu u Uniji poslodavaca Srbije.
"Zamislite vi sad skratite na šest sati nedeljno...prema nekim proračunima, s obzirom na to da je minimalna cena rada po satu 155,3 dinara, radniku bi na mesečnom nivou u koverti bilo manje od 2.500 do 3.000 dinara, ako računamo minimalnu zaradu", kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.
Predrasuda je da bi se i produktivnost povećala, ističu sociolozi.
"Za isto radno vreme na različitim mestima i delatnostima čovek postiže različitu produktivnost. To pokazuje i poređenje dužine radnog vremena tokom radne nedelje u Evropi. na primer ima radnu nedelju od 44, Grčka 43, Srbija i Nemačka oko 40, Holandija i Belgija 30, Francuska i skandinavske zemlje oko 35 radnih sati", primećuje dr Nada Novaković, naučna saradnica Instituta za društvene nauke.
Napominje da na to koliko će radnik biti vredan ne utiče samo dužina rada, već tehnologija i uslovi u kojima radi.
"Ako mi kažemo da je Nemac produktivniji od Srbina, jer smo lenji, to nije tačno, jer su uslovi rada, obrazovanja i radne snage različiti. Nadnicu koju tokom jednog sata zaradi Nemac je 9,1 evro, dok je kod nas 1,30", tvrdi Novaković.
Skraćenje radnog vremena prijalo bi zdravlju
Ipak, nesumnjivo je da bi skraćenje radnog vremena u smislu zdravlja prijalo svakom čoveku.
"Tako da sa smanjenjem oni bi sigurno imali manje oštećenja u smislu koštano zglobnog sistema, ukoliko se rade teži poslovi. Zatim osobe koje rade ispred kompjutera četiri sata i više bi sigurno imale manja oštećenja vida", objašnjava dr Igor Dimitrijev iz Doma zdravlja "Dr Milutin Ivković" na Paliluli.
Skraćenje radnog vremena jedan je od načina da se stimulišu zaposleni. Ipak, manje radnih sati značilo bi i manju platu, pa upućeni u radnu oblast smatraju da bi zaposleni u tom slučaju potražili dodatni posao, što znači da bi radili u sivoj ili crnoj zoni. Procenjuje se da se u takvoj situaciji trenutno nalazi oko dvesta hiljada ljudi u Srbiji.
.jpg "Nakon navoda FBI: Policija upala u kancelarije nevladinih organizacija u Srbiji")
.jpg "Četvoročasovni protest profesora osnovnih, srednjih škola i fakulteta danas ispred ministarstva")
Komentari 5
aaa
Mirjana
Komunista
Eto, sve smo crnačke probleme iz getoa i rep muziku odmah, instant u 90-tim iskopirali.
Takođe, drogu i ilegalnu prodaju organa - nema problema, instant smo odradili.
Nema da fali! :ak smo dobri i u kra]i i prodaji beba, ako smem pomenuti od silnih nam sloboda.
Problem nastaje kada treba kopirati nešto dobro i pametno, ili ne daj Bože nešto korisno za široke narodne mase.
E, to već teže ide, a odmah imamo i zaštitne mehanizme.
Mislim, zaštitne mehanizme za bezrepe i krilate svinje koje su došle do bogatstava i vlasti.
Ipak je ovo jedno veliko čistilište. Zbog toga moraju postojati mehanizmi mučenja.
Nego, zna li neko šta je to - radno vreme?
Pitam u ime svih koji rade smene i produženi rad, onaj dobrovoljni omladinski komunistički, koji se ne plaća. U slavu sitnih jadnih nazovi gazda ili obesnih zveri od korporacija.
Šta je to, zaista, to vaše radno vreme? Čemu služi?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar