Piše: Gorica Nikolin
Godinama unazad najavljuju se veća ulaganja u nauku, a konkretno u istraživanja od kojih država može i želi da ima benefite. Prošle godine je ukupno za nauku i naučnike u Srbiji izdvojeno 18,7 milijardi dinara, što je 0,37 odsto BDP-a, procenat koji nije ništa bliži željenih jedan odsto, koliko vlast najavljuje da će biti.
Najveći deo celog izdvajanja zapravo odlazi za plate istraživača i naučnika, dok je ukupno 0 (nula) dinara planirano za investicije u naučnoistraživačku opremu i njeno održavanje. To znači da srpski naučnici faktički nemaju skoro nikakvu priliku da ulažu u novu opremu ili popravljaju staru. Barem je tako bilo do danas, kad je konačno, nakon više od 15 godina natezanja, usvojen
Zakon o nauci i istraživanjima.
Foto: Republički zavod za statistiku
Koliko novca dobija nauka u Srbiji?
Pomenutih 0,37 odsto iz BDP odnosi se na budžetska sredstva prema nauci i ta suma je značajno niža od iznosa koji je bio opredeljen između 2010. i 2013. godine. Međutim, kako za 021 kaže predsednica Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije dr Đurđica Jovović, tada su prikazani i krediti koje se nauka dobila od Evropske investicione banke i Svetske banke preko famozne Jedinice za upravljanje projektima (JUP). Taj novac, iako je trebalo da nadmaši izdvajanja iz budžeta, nikada nije u potpunosti iskorišćen.
"Iskorišćen je mali procenat - planirano je milijardu evra, a povučeno oko 400 miliona i to je bilo to. Suma koju vidite u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku su standardna sredstva koja mi dobijamo iz godine u godinu i stalno se oko tih 0,3 odsto vrtimo. Stiže svake godine obećanje da će biti više, što bi značajno podiglo standarde u domaćoj nauci. U Srbiji se oko 12.000 istraživača/naučnika finansira iz tih 0,37 odsto, a mali deo zapravo ide za pravu nauku i za istraživanja zbog kojih je država, valjda, i osnovala institute", navodi dr Jovović za naš portal.
Kako pojašnjava, u tih 12.000 ubraja se i pomoćno osoblje koje upravlja opremom na, recimo, poljoprivrednom institutu, kao i privatni instituti i profesori koji predaju na fakuletima i rade honorarno projekte. Tu su čak i režijski troškovi.
Kako je vidljivo iz statistike, država najviše novca daje na takozvana osnovna istraživanja, kojih ima najviše i koji se mahom rade na državnim institutima. Takoreći, najviše novca se izdvaja za plate naučnika na ovim institutima.
Izdvajanja su u najvećem procentu za plate zaposlenih istraživača; Foto: Republički zavod za statistiku
Ko izdvaja više od nas?
Srbija je lider u najnižim izdvajanjima za nauku u regionu, pa i u Evropi. Međutim, kako za 021 objašnjava srpski fizičar i viši naučni saradnik u Institutu za fiziku u Zemunu dr Milovan Šuvakov, u većini analiza uzimaju se ukupna izdvajanja jedne države za nauku, ne samo iz budžeta, što razvijene zemlje dovodi i do 3,33 odsto BDP-a (primer Švedske). Kad se pogleda ta analitika, nauka u Srbiji dobija oko jedan odsto BDP-a godišnje.
"Takođe, mereći prema izdvajanjima, više od polovine istraživanja i razvoja se odvija unutar privatnog sektora ('Microsoft Research') ili unutar nevladinog sektora koje nije finansirano budžetskim novcem. Drugi izvori finansiranja su iz međunarodnih fondova i iz privatnog sektora. Mereći po količini novca, ovi drugi izvori dominiraju. Sveukupno, mi kao zemlja kaskamo za razvijenim svetom, ali kada je u pitanju količina novca koja se izdvaja iz budžeta, pitanje koje treba postaviti pre samog iznosa je kako se ovaj novac distribuira, na šta se troši i da li je ovaj način raspodele efikasan. Bojim se da odgovori na ova pitanja ne idu u prilog povećanju ulaganja bez promene načina distribucije", navodi Šuvakov.
Gde ide ovaj novac i koliko zarađuje naučnik u Srbiji?
Tehničar u nekom državnom institutu u Srbiji, primljen za stalno, sa svim godinama staža ne može da dostigne veću zaradu od 45.000 dinara neto, pa čak i da radi do penzije. Jedan mladi doktor nauka, koji dobije zvanje naučnog saradnika na državnom institutu, ne može u ovom trenutku da zaradi više od 50.000 dinara neto. Naučni savetnici najviših kategorija (A1 ili T1) u ovom momentu, posle svih povećanja zarada, imaju platu oko 130.000 dinara, sa svim godinama staža.
Ako već i najveći deo novca ide na plate, zbog čega nema novca za ulaganje u opremu? Kako za 021 kaže dr Đurđica Jovović, kredit i novac koji je trebalo da bude raspoređen kroz JUP nije završio u pravim rukama, a i onaj mali procenat koji jeste je otišao na tendere za nabavku najskuplje opreme. Svi naučnici kojima je, recimo, bila potrebna neka oprema manje vrednosti, nisu ni došli u priliku da je dobiju.
"Država je očekivala da će sav novac iz JUP-a biti potrošen i nije mnogo marila da raspoređuje namenski za nabavku i popravku opreme. Kad se to nije desilo, dobili smo nula odsto, samim tim nema novih aparata i nema šta ni da se popravlja. Doduše, i sad kad se dogodi neki kvar ili postoji potreba za aparaturom, ministarstvo svaki put izađe u susret i izdvoji novac. Eventualno možete da sebi izdvojite novac za popravku i sitniju opremu ako radite baš savesno i trošite novac namenski u okviru instituta, pa vam nešto preostane", kaže naša sagovornica.
S obzirom na to da se nauka u Srbiji (još uvek) finansira projektno, te da je poslednji konkurs raspisan 2010. godine i nikad više do sada, naučnici nisu imali neki veliki izbor za svoje zadatke i ciljeve. Na konkursima mahom prolaze svi aplikanti, jer je to jedini način da se obezbedi posao i zarada našim naučnicima, kaže Milovan Šuvakov i obrazlaže da je to bio jedan od najvećih problema našeg sistema finansiranja nauke.
"Da stvari budu još gore, 2016. godine se konkurs nije ni desio. Iracionalan strah od toga da prolaznost neće biti 100 odsto bio je dovoljno jak da se izvrši politički pritisak da konkurs bude oboren na Vladi. Posledica je da nam naučna zajednica ulazi u devetu godinu sa istim projektima, koji su na konkursu bili planirani i odobravani za četiri godine. Za tih devet godina su se stvari u dinamičnom svetu u kom živimo drastično promenile, očekivalo bi se i u nauci. Možda u nekoj drugoj zemlji", naglašava Šuvakov.
Novi zakon konačno uspostavlja red?
Skupština Srbije u ponedeljak je usvojila Zakon o nauci i istraživanjima, kojim se istraživačima konačno omogućava bolje, takozvano institucionalno ili dvojno finansiranje. Za ovaj zakon se Sindikat nauke borio od 2002. godine, a predviđa jasne sume za plate, nabavku i servisiranje opreme, stalne plate i finansiranje iz međunarodnih i domaćih projekata, uz obavezu da "pokažu rezultate". To bi značilo da država do sada zapravo nije ni verovala da njeni naučnici daju neke rezultate, s čim se istraživači nikako ne bi složili.
Naime,
nauka u Srbiji dovijala se za "preživljavanje" kako je znala i umela, ostvarajući
sjajne rezultate u Srbiji i u
inostranstvu. Međutim, većina od toga zapravo ne bi bilo moguće da nije bilo međunarodnog novca.
Takođe, Srbija je nedavno dobila i Fond za nauku, čija uloga bi trebalo da bude da se proces distribucije novca udalji od politike, kaže dr Šuvakov.
"Namera je da se u nezavisnom, državom telu kojim upravlja stručni savet sastavljen od međunarodnih i domaćih stručnjaka donose najbolje odluke i sprovodi distribucija novca kroz konkurse. Da bi se u trenutnim okolnostima kod nas prešlo na ovaj model, bilo je neophodno da se uvede institucionalno finansiranje instituta, odnosno da se institutima obezbedi minimalan novac kako bi rešavali situacije u kojima im deo istraživača ostane bez finansiranja. Na taj način se izlazi iz pat pozicije i otvara prostor za pravo kompetitivno finansiranje nauke koji je za sada jedini model koji radi u svetu. Ovo je najverovatniji razlog zašto se krenulo u tom smeru i to je nešto o čemu se decenijama priča u naučnoj zajednici. Međutim, ovi konkretni predlozi zakonskih rešenja prete da naprave još veću štetu od one koju je pravila dosadašnja pat pozicija", mišljenja je Šuvakov.
Milovan Šuvakov; Foto: Medija centar Beograd
Kako kaže, teorija obećava, ali imajući u vidu okolnosti, suočavamo se sa najmanje dva problema.
"Fond neće biti nezavisan od izvršne vlasti. U političkim okolnostima kada vlast postojeće institucije guši i na razne načine im uzima nezavisnost nije nešto što budi bilo kakav optimizam da će Fond za nauku biti stručan i nezavisan, što po definiciji mora biti. Iz postojećeg zakonskog rešenja vidimo da i formalno on direktno zavisi od izvršne vlasti. Moj lični zaključak je da će, bez obzira što ova nova zakonska rešenja treba konačno da obezbede kompetitivnost, zapravo učiniti obrnuto, kroz veliko institucionalno finansiranje, a malo projektno u kom ćemo i imati još manju količinu novca za rad. Sa druge strane, verujem da će jedan deo kolega pozdraviti institucionalno finansiranje koje je očigledno projektovano da finansira zatečeno stanje. Ako se na nesreću realizuje, ovo će ih još više ušuškati u potencijalnom minimumu u kom se pojedinci nalaze decenijama", smatra Šuvakov.
Optimistična je dr Jovović, koja ističe da će zakon staviti sve naučnike u Srbiji u isti položaj sa drugim zaposlenima.
"Mi naučnici smo do sada tretirani kao usluga. Od vlasti do vlasti, kako vas se ko seti. Kad je trebalo da se uzmu pare od zaposlenih u Srbiji, mi smo svi bili prepoznatljivi, a kad je trebalo da se naučnim radnicima povećaju plate, tad smo bili neprepoznatljivi, odnosno tad je država govorila da se projektno finansiramo, pa zapravo ne primamo zaradu i ne možemo da dobijemo povišice. Nekad nam ostane nekih tri odsto koje nisu rasporedili. Mi smo štrajkovali i borili se da se izjednačimo, ali izgleda da je došla struktura koja je razumela koliko im naučnici u zemlji trebaju", kaže Đurđica Jovović i dodaje da sindikat i dalje nije zadovoljan. Ipak, jeste korak napred jer sada zakon postoji, bez obzira na to ko dođe na vlast.
Ona dodaje da očekuje mnogo veću konkurenciju na projektima, kao i dodatke na plate za zaista najbolje naučnike u Srbiji, koji su ostvarili vidljive rezultate. "Država će sada imati osnov i da finansira doktorske i specijalističke studije. Očekujem da će nauka konačno stati na noge", zaključuje Jovović za naš portal.
.jpg)
.jpg "GSP Beograd se zadužuje kod banaka za 22 milijarde: Plan poslovanja promenjen preko noći")
.jpg "Studenti u Beogradu najavili protest za novogodišnju noć:")
.jpg "AMSS: Moguća poledica, magla u Vojvodini i po kotlinama")
Komentari 12
@a
a
Patak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar