S druge strane, Viši sud navodi da je u 2017. godini podneto ukupno 192 predloga u odnosu na fizička lica i četiri predloga u odnosu na pravna lica; dok za 2018. godinu daje podatke da je podneto ukupno 166 predloga prema fizičkim licima i nijedan predlog za pravna lica.
Primena posebnih mera je vrlo strogo regulisana zakonom, te ovako velika neslaganja u podacima mogu ukazivati na jedan od dva zaključka, saopštava Institut za evropske poslove.
"Prvi je da ne postoji objedinjeni statistički pregled i precizno vođena evidencija podataka koji se odnose na primenu posebnih mera, te da se ovom pitanju pristupa vrlo nemarno od strane nadležnih institucija. Drugi je da su dostavljeni podaci netačni i nepotpuni, te da su institucije nemarno odgovorile na zahtev za pristup informacija od javnog značaja. U prvom slučaju, zabrinjava neodgovornost koju institucije pokazuju u odnosu na delikatnost pitanja ugrožavanja privatnosti građana ove države, dok u drugom slučaju dolazi do izražaja nepoštovanje prava građana na tačne i precizne informacije garantovano zakonom", zaključuju.
Ovo povlači pitanja ko kontroliše rad službi bezbednosti, kad institucija koja je zadužena za odobravanje primene posebnih mera nema potpune podatke o istima?
Institut podseća na istraživanje o kapacitetima Odbora za kontrolu službi bezbednosti koje su sproveli 2017. godine, a koje je rezultiralo zaključcima da članovi Odbora "nemaju ni formalno ni neformalno obrazovanje ni iskustvo za rad u sektoru bezbednosti, da ne postoji ni administrativna ni stručna pomoć članovima Odbora, da ne postoji efikasna i efektivna kontrola rada bezbednosnih službi, te da zapravo niko ne može biti uveren u ispravnost informacija koje bezbednosne službe plasiraju".
Tom prilikom iznete su i preporuke da stručni kadar koji je na raspolaganju Odboru mora da bude osnažen i obučen; da Odbor mora da ima odgovarajuću finansijsku podršku u onoj meri koja je dovoljna da obezbedi efikasan i nesmetan rad; da je neophodno da način bezbednosne provere za članove Odbora bude izmenjen tako da nepristrasnost službenika BIA bude osigurana i da jedinica koja sprovodi ovu proveru mora da bude lišena svakog političkog uticaja. Do danas nijedna od ovih preporuka nije sprovedena.
Institut za evropske poslove je i u 2015. i 2016. godini pratio statistiku primene posebnih mera, kada je utvrđeno da je BIA, na osnovu naredbe Višeg suda u Beogradu, u 2015. godini primenila posebne mere prema 360 fizičkih i osam pravnih lica, dok je u 2016. godini broj fizičkih lica prema kojima su primenjivane posebne mere porastao na 405, dok je broj pravnih lica ostao isti, osam. U 2017. pod posebnim merama bilo je 276 fizičkih lica, a pravna lica nisu bila pod merama, dok je u 2018. godini 226 fizičkih lica i jedno pravno lice prema kojima su primenjene posebne mere kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja definisanih Zakonom, pa su tako vršeni i tajni nadzor i snimanje komunikacije.
Komentari 3
Lala
Којот
Мунгос
Повереник пришипетља за информације наредио својој безбедносној агенцији да достави информације страној безбедносној агенцији.
Није то Јутутунско што је пришипетља наредио, Јутутунско је што је БИА послушала.
Ала јебиа, свака част.
Све у свему, окрени обрни, када се све то узме у обзир, некоме је до плакања, а неком је ипак до Ју хахаха. А неком из Одбора за контролу је упала секира у мед, јер ће његове информације на тржишту достићи солидну цену.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar