Samedin Rovčanin iz ove organizacije kaže za
RTS da najnoviji izveštaj pokazuje neke trendove koji su detektovani i ranijih godina, a koji se tiču najvećih problema s kojima se mladi suočavaju u Srbiji.
"I dalje su to nezaposlenost, loše obrazovanje, nezadovoljstvo sistemom vrednosti, ugrožena bezbednost... Šezdeset sedam odsto mladih ljudi iskazuje želju da napusti Srbiju, opada poverenje mladih u evropski put Srbije", naveo je Rovčanin za RTS.
Jedan od ključnih razloga zašto mladi napuštaju Srbiju, kako kaže, jeste to što ne mogu da se zaposle.
"Čak 87 mladih ljudi je spremno da radi bilo kakav posao za novac, dakle govorim o radu na crno. Kada govorim o prosečnim platama mladih koje smo mi obuhvatili u istraživanju, svega deset odsto njih ima platu višu od prosečne, 25 odsto niže plate od prosečnih, a preko 60 odsto uopšte ne zarađuje", kaže Rovčanin.
Kada dobiju poslove, posebno prvi posao, obično su to problemi vezani za tip ugovora koji im se dodeljuje, odnosno nemogućnost ostvarivanja punog prava iz radnog odnosa.
"Navešću primer Poljske u kojoj je tamošnja skupština na predlog Vlade donela jednu Uredbu kojom se ukida porez na zarade mladih ljudi do 26 godina, upravo kao meru populacione politike da bi sprečili odliv mladih ljudi iz zemlje u inostranstvo", dodaje Rovčanin.
Dalje navodi da mlade i te kako muči i stambeno pitanje. Prema istom istraživanju, tek oko od šest odsto mladih ima svoj stan, velika većina od 66 odsto, živi u porodičnom stanu, dok oko 17 procenata iznajmljuje stan.
U Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade koji važi do sledeće godine, nalazi se i mera za rešavanje stambenog pitanja. Kako Rovčanin navodi, ovaj Akcioni plan predviđa subvencionisane kredite za mlade pojedince, za mlade bračne parove, za samohrane majke posebno i predviđa gradnju neprofitnih stanova.
"Međutim, prethodni Akcioni plan koji je važio od 2015. do 2017. godine je predvideo slične mere, ali je realizacija tih mera u najvećem broju ostala nepoznata", navodi Rovčanin.
Kada je u pitanju poverenje mladih u institucije, istraživanje je pokazalo da je ono i dalje na vrlo niskom nivou.
"Nijedna institucija na toj našoj istraživačkoj skali od jedan do pet nije uspela da prebaci tri. Najbolje se kotira Vojska Srbije koja je na toj skali dobila 2,9, ispod nje je Ministarstvo unutrašnjih poslova, tu su i institucije koje se bave mladima. Mladi ljudi nemaju osećaj da ih neko čuje, da ih neko sluša i nemaju utisak da im se neko obraća", kaže Rovčanin.
Kada se govori o bezbednosti mladih, u odnosu na 2017. godinu, čak 20 odsto više mladih je trpelo fizičko i verbalno nasilje. Njih 85 odsto bili su svedoci nasilja.
"Najalarmantniji podatak je svakako da 27 odsto mladih ljudi smatra da je nasilje u nekim svojim pojavnim oblicima opravdano, da može biti opravdano, a kao uzroke mladi ljudi navode porodične faktore, ali vrlo interesantno, navode i da se nasilje promoviše u društvu", ističe Rovčanin.
U Ministarstvu omladine, u sektoru za omladinu radi svega devet ljudi.
"Nije realno očekivati da devet ljudi pokrije sistemsko unapređenje brige o mladima za više od milion mladih koliko ih ima u Srbiji. Od ukupnog budžeta Ministarstva, svega 22 odsto se izdvaja za programe koji targetiraju mlade ljude, a od ukupnog budžeta Republike na godišnjem nivou svega 0,09 procenta se izdvaja kroz Ministarstvo omladine u te svrhe. Smatramo da je to nedovoljno", zaključuje Rovčanin.
Pašalić: Mladi već u srednjoj školi budućnost vide van Srbije
Glavni problemi sa kojima se mladi danas u Srbiji suočavaju su nezaposlenost i ekonomski problemi, neusklađenost znanja, veština i kompetencija koje se stiču tokom obrazovanja sa potrebama tržišta rada, kao i niska socijalna uključenost, naveo je zaštitnik građana Zoran Pašalić.
Zalaganje za mlade i zaštitu njihovih prava, često ocenjeno prioritetom najvišeg ranga, trebalo bi da prate konkretna rešenja koja dovode do unapređenja njihovog položaja, naveo je Pašalić u saopštenju.
"Umesto toga beležimo zabrinjavajući trend među mladima još u srednjoškolskim klupama, koji budućnost vide van granica svoje zemlje i najčešće po okončanju fakulteta, odlaze u inostranstvo zbog nemogućnosti pronalaženja adekvatnog zaposlenja ili niskih zarada", ukazao je Pašalić.
On je naglasio da su u posebno osetljivom položaju osobe sa invaliditetom, kojima se zbog nedostupnih mera podrške umanjuje mogućnost obrazovanja i zapošljavanja, kao i mladi sa smetnjama u razvoju i psihičkim oboljenjima, i dalje stigmatizovani i na margini društva.
Dan mladih je međunarodni događaj koji se proslavlja širom sveta. Ustanovila ga je Generalna skupština UN i ima za cilj da skrene pažnju šire zajednice na probleme mladih u svetu, precizira se u saopštenju.
Komentari 13
Limun
Imam fakultet, svoju firmu sa ortakom pola pola. Radimo posao koji nema veze sa politikom i lepo izdržavamo i ja i on sebe i svoje porodice.
Otvori ti firmu pa zaposli kad si tako pametan ili idi i ti napolje pa nam ko i ostali pajaci odande piši kako ovde ne valja, željni smo svi toga.
Bili Kid
Limun
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar