Južni Banat prestonica je proizvodnje belog luka u Srbiji, uzgajaju se obično sorte bosut ili zimac, a ratari računaju da se već na malim količinama od deset ari na svaki uloženi dinar zaradi minimalno četiri.
Samo dva ili tri hektara zemlje pod belim lukom dovoljni su da obezbede pristojan život. Prema nekim računicama, od hektara belog luka može da se zaradi čak i milion dinara, jer na tom jednom hektaru ratari mogu da imaju i do 10 tona prinosa, piše
Ekapija.
Vesna Kanački iz Sakula, čija porodica beli luk uzgaja već 20 godina na površini od tri do četiri hektara, kaže da je zarada pristojna, ali da omeri zasađenog i dobijenog luka u našoj zemlji nisu još blizu nekim zemljama sa razvijenijom poljoprivredom, na primer Španije, gde se na tonu posađenog dobije čak deset tona belog luka.
"Svaka čast ko kaže da zarađuje ogromne pare od hektara belog luka, ali kod nas je prinos po hektaru obično oko pet tona, a zasadi se oko 800 kilograma semena. Obično se sve proda u Beogradu ili Novom Sadu. Cena je trenutno oko 200 dinara za kilogram. No, mnogim ratarima treba novac odmah, pa prodaju i po evro za kilogram čim izvade luk, ne čekaju jesen i bolje cene. U septembru vam je već većina belog luka pokupovana od paora", rekla je Kanački.
U atarima u okolini Sakula beli luk je zasađen na oko 50 hektara, tako je i po drugim selima Južnog Banata i u okolini Zrenjanina, gde se proizvodnja polako proširuje. Ono što muči gazdinstva je manjak radne snage. Jedna porodica na većim površinama ne može sama ručno da povadi sav luk.
Sa druge strane, on je osetljiv na vlagu i ako se poput ove kišne godine, ne izvadi na vreme, propada.
Prva godina zahteva najveća ulaganja, procenjuje se oko 3.000 evra po hektaru. Kilogram semena je 300 dinara kod paora, a na poljoprivrednim institutima nije ispod 500 dinara. Već sledeće godine ulaganja su manja jer bi najbolje glavice trebalo da se ostave za semena. Ulaganja su još i bacanje stajnjaka, prskanje par puta, te angažovanje radne snage za kopanje i vađenje.
Inače, do 70 odsto belog luka uvozimo, većinom iz Kine. No, ono što pogoduje srpskim proizvođačima je kvalitet domaćeg belog luka, koji se na pijacama i u marketima i te kako primeti.
Milan Prostran, agroekonomski analitičar, smatra da se nismo snašli u uslovima potpune konkurencije i došli smo do toga da u velikim količinama uvozimo i beli luk, iako je veoma isplativ za proizvođače.
"Tržište nam je toliko otvoreno da domaći paor ne zna sa koje strane će ga kojim proizvodom napasti. Treba regionalizovati proizvodnju, te subvencije usmeriti na one kulture koje u određenom podneblju dobro rađaju", kaže on.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Studenti medicine pisali dr Turkulov: Mi smo se ugledali na vas, jeste li uz nas?")
.jpg "Kolektiv Pete gimnazije pisao Ministarstvu:")
Komentari 7
@.
Ja
Najveći problem je seme lošeg kvaliteta zbog čega je luk neujednačen, razčenjuje se, bolestan je...
Ovakav luk nema vizuelni kvalitet koji marketi traže i zato samo mali deo može da prođe u marketima.
.
DJI npr. je toliko dobar vendor, da je prvi sledeci (francuski Parrot) svetlosnu godinu iza u svakom mogucem smislu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar