Ovaj datum izabran je u čast 225 autohtonih jezika sa područja Evrope, a kako ističu stručnjaci švedskog Transcoma postojanje ovakvog "praznika" značajno je jer doprinosi promociji sopstvene kulture i upoznavanju drugih.
Evropski dan jezika obeležava se u više od 47 država u cilju podsticanja interkulturne razmene i očuvanja jezičkog nasleđa kontinenta. Procenjeno je da polovina svetske populacije govori najmanje dva jezika.
Srpski jezik je strancima zanimljiv zato što koristi dva pisma i zato što ima različite nazive za članove šire porodice, koji se u drugim jezicima najčešće obeležavaju jednom rečju.
U Transcomu navode da su povećane saznajne sposobnosti, kontakt sa drugim kulturama i lakše pronalaženje posla samo neki od benefita poznavanja stranih jezika.
"Procenjeno je da polovina svetske populacije govori najmanje dva jezika i najčešće su to maternji i engleski jezik. Ovakva situacija nastala je kao posledica različitih faktora kao što su turistički obilasci, masovna kultura, globalna trgovina i potražnja na tržištu rada, a sve je izvesnije da će poznavanje stranih jezika biti preduslov za pronalaženje posla u budućnosti", ističe Aleksandra Bubić, menadžerka ljudskih resursa u Transcomu.
Bubić napominje da učeći jezike, ljudi često gledaju strane filmove, čitaju knjige i slušaju muziku na drugom jeziku.
"To ponekad ide i u obrnutom smeru, pa oni koji neobavezno gledaju serije i filmove, perfektno nauče drugi jezik. Na primer, u našim kancelarijama u Beogradu i Novom Sadu imamo kolege koje savršeno govore strani jezik, a potpuno su samouki. Sve su savladali gledajući španske sapunice, turske serije ili slušajući stranu muziku."
Na zvaničnom sajtu Evropskog dana jezika, među jezicima koji će danas proslaviti svoj praznik nalazi se i srpski. On spada među slovenske jezike, jednu od najvećih jezičkih grupa na području Evrope.
"Kada je u pitanju srpski jezik strancima je zanimljivo to što je digrafičan - ima dva pisma koja se podjednako koriste. Svi vole da čuju različite nazive koje upotrebljavamo za članove šire porodice, pošto su, na primer, tetke, strine i ujne u drugim jezicima najčešće nazvane jednom rečju kao što je engleski izraz aunt", zaključuje Svetlana Milinković iz Transcoma.
Evropski dan jezika obeležava se svakog 26. septembra od 2001. godine. Obeležavaju ga sve države članice Saveta Evrope sa ciljem da ohrabre Evropljane da uče jezike u bilo kom starosnom dobu, podstaknu interkulturnu razmenu i sačuvaju jezičko nasleđe kontinenta.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Šta uopšte znači Vučićeva kontrarevolucija?")
.jpg "Podrška iz cele Srbije: Čačak dočekuje prosvetne radnike u četvrtak")
Komentari 5
V
Predloženi prioritet se kosi sa mišljenjem "da natpisi na ulasku u mesto ne trebaju biti na 2 pisma zbog nepraktičnosti".
Natpisi ovog tipa prosto ne mogu da ne budu na latinici, koja ne samo da je jedino svetsko pismo, nego je ujedno srpsko pismo. Dakle ćirilica je tu višak.
Prednost ćirilici se treba dati samo tako što će se učiti u I razredu osnovne škole, a latinica u II.
Nigde drugde se ne sme nametati ćirilica, a naročito tamo gde je potpuno nelogična i nepraktična, kao na putokazima, tablama sa nazivom ulice, natpisima na autobusima, horizontalnoj signalizaciji "Škola" i slično, gde je svrha natpisa da bude informativan što širem krugu ljudi, a ne da "čuva" privilegovanu ćirilicu.
Osim u ovim slučajevima sa natpisima, oba pisma moraju biti potpuno ravnopravna, pa kako pisac hoće - sve što se napiše ćirilicom, može se napisati i latinicom, a da to i dalje bude srpski jezik (zapravo i više toga se može napisati latinicom).
Dotični "komentator" je tu samo da izvrće, kontrira i da se prepucava, u nedostatku argumenata, to mu je hobi.
Петровград
То нико ни не доводи у питање. Српски језик је једно време имао чак и три писма (арабица/мектебица), али приоритет се мора дати једном. Нема смисла да знакови на улазу у градове, званични натписи и преписке буду на два писма. Није практично. Ако сте толико толерантни, богати и пуни различитости као што говорите, изволите поштујте компромис. Редослед за горепоменуте области гласи:
1. Српски језик (ћирилица)
2. Српски језик (латиница)
3. Страни језик
V
To samo zakonodavci u ovoj "državi" ne znaju, pa latinicu proteruju u ilegalu iz čisto nacionalističkih, a ne lingvističkih i praktičnih razloga koji bi jedini trebali da su bitni.
Crna Gora ima jednaku tradiciju ćirilice kao Srbija, pa su tamo oba pisma ravnopravna.
I najgore u svemu je što poltronski režim Vojvodine, koji se trudi da je beogradskiji od Beograda, kopira stanje iz države u Vojvodini u kojoj većina koristi latinicu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar