Veliki broj penzionera u Srbiji radi, mnogi od njih na crno, a neki i preko omladinskih zadruga

Ako im se dodaju oni sa primanjima između 10 i 25 hiljada dinara, dobijamo skoro 950 hiljada ljudi koji mesečno primaju nešto više od 200 evra.

Nije onda ni čudo što penzionere viđamo kao čuvare u bankama i poštama, prodavce sladoleda, vozače, lekare...

Brzo su se razgrabili i leci u Novom Sadu na kojima je pisalo - posao pored penzije "bez tenzije". Penzionerima se nudi sortiranje voća i povrća, pakovanje, mesto mesara i skraćeno radno vreme.

Ako su vam ovog leta bili potrebni moleri, keramičari, električari, na oglase su se javljali uglavnom ljudi u penziji koji i dalje rade.

U Srbiji, prema zvaničnim podacima, legalno radi 34.000 penzionera. To su oni koji su posle određenog vremena podneli zvaničan zahtev da im se poveća penzija na osnovu novih godina radnog staža koje su uplaćivali.

Koliko ima onih koji rade na crno nemoguće je i pretpostaviti.

U Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja rekli su za RTS da penzionere najčešće zatiču da rade na crno na poslovima obezbeđivanja objekata, ali i kao vozače i ugostitelje.

Penzioneri prihvataju da rade na crno, jer penziju već primaju, pa ih ne zanima da li im neko uplaćuje doprinose.

Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo međutim kaže da penzioneri ne shvataju da radom na crno nisu dovoljno zaštićeni.

"U slučaju povrede na radu ili povrede prava ne mogu da ostvare punu zaštitu", kaže Reljanović.

"Država bi trebalo da stimuliše rad penzionera posebno u oblastima gde fali radne snage, a penzioneri bi morali da insistiraju da budu prijavljeni, jer su tako i zaštićeni i pune PIO fond, a u krajnjem slučaju i njihove penzije će posle biti veće", objašnjava za RTS Nadežda Satarić iz udruženja "Amiti".

Ako su i prijavljeni, penzioneri najčešće rade na osnovu Ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

"Taj ugovor nema ograničenje radnog vremena i nema minimalnu zaradu, tako da možemo pričati o faktičkom izrabljivanju, ali u mnogim slučajevima, poslodavac ne krši zakon, nego mu zakon omogućava da postavlja takve uslove rada", kaže Reljanović.

Uz to se, prema svedočenju samih poslodavaca, veliki broj penzinera u Srbiji angažuje preko omladinskih zadruga.

Možda se tako osećaju mladima, ali zakon je jasan - u omladinskim zadrugama ima mesta samo za one ispod 30 godina.

Rad u penziji čest je i u stabilnim ekonomijama

Prema istraživanjima iz juna meseca, čak jedna četvrtina Amerikanaca ne može u penziju, ako želi da preživi.

Ni nemačka penzija više nije dovoljna. Podaci nemačkog Instituta za istraživanje privrede pokazuju da se čak 16, 8 odsto nemačkih penzionera ove države vode kao siromašni, da primaju manje od 900 evra mesečno, čime ne mogu da pokriju osnovne troškove života.

Predviđanja pokazuju da će za dvadeset godina svaki peti penzioner biti siromašan, čak iako nemačka privreda bude beležila dobar rast.

Ljudi generalno duže žive, penzionera je sve više, penzioni fondovi kakve poznajemo to ne mogu da izdrže, pa su penzije sve manje.