Zbog niske svesti građana i nezainteresovanosti države da se problemom raka grlića materice bavi kao druge zemlje Evrope, Srbija je u vrhu po broju obolelih i umrlih od ove maligne bolesti. Zvanična statistika kaže da u Srbiji godišnje oboli oko 1.500 žena, a umre oko 600, što znači da smo treća najgora država u ovoj crnoj statistici.
Šta je humani papiloma virus i zašto može da nas košta života?
Kako za 021 objašnjava prof. dr Srđan Đurđević, načelnik Odeljenja za hirurgiju u Betaniji i naš dugogodišnji stručnjak u oblasti lečenja ovakvih oboljenja, raku grlića materice po pravilu prethode prekancerozne promene, a od pojave HPV virusa pa do razvoja raka može da prođe između tri i 17 godina. HPV infekcija je, dodaje on, jedna od najčešćih infekcija u svetu i procene su da je svaka druga osoba HPV pozitivna, bilo to muškarac ili žena.
"Muškarci su rezervoari i prenose virus ženama, ali se kod žena na grliću materice nekad javljaju infekcije koje je, inače, vrlo lako lečiti ako se otkriju na vreme. Time ne uklanjate virus, ali je pravilo da se on prati i kontroliše redovno putem PAPA testa. Onog momenta kad zaražene ćelije prodru dublje kroz bazalnu membranu, kreće proces koji nazivamo invazivni ili mikroinvazivni kancer, sa mogućnošću metastaza. U tom trenutku govorimo o malignoj bolesti", pojašnjava dr Đurđević.
On dodaje da je rak grlića materice oboljenje koje je, zapravo, najlakše otkriti jer je grlić materice idealan organ za skrining. Tu su metode kolposkopije i PAPA testa, koji je inače u savremenom svetu već zastareo test i koriste se mnogo modernije metode, ali je kod nas i dalje u upotrebi i, štaviše, nedovoljno eksploatisanoj upotrebi.
Humani papiloma virus ima nekoliko tipova, a najopasniji su tip 16 i 18, pojašnjava za 021 direktor Doma zdravlja Pančevo i specijalista ginekologije i akušerstva dr Stojan Višekruna. Kako kaže, do infekcije često dolazi tokom prvog (i nezaštićenog) seksualnog odnosa, a infekcija najčešće prolazi bez simptoma - barem do pojave genitalnih bradavica ili kondiloma. Kao i svaki virus, aktivira se sa padom imuniteta, a pojava kondiloma je siguran znak da postoji infekcija.
"Ponekad citološkim analizama možemo da uočimo sumnju, ali je to stvar iskustva onoga ko gleda PAPA rezultat, koji je delimično pouzdan. Svojim pacijentkinjama i kolegama ginekolozima uvek preporučujem da se prvo uradi HPV tipizacija, što još uvek nije pod obaveznim osiguranjem i mora da se plati, ali je jako korisna metoda. U Pančevu je, inače, prošle godine bilo oko 4.000 PAPA pregleda i kolposkopija, što mi nazivamo 'oportunim' skriningom jer on nije obavezan, mi ne pozivamo pacijentkinje da dođu. To su uglavnom i naše stalne pacijentkinje koje dolaze jednom godišnje ili u dve godine, a imaju između 25 i 64 godine", pojašnjava dr Višekruna za 021.
Žene koje su najugroženije su u takozvanom generativnom periodu, od 40. do 44. godine života, koje imaju decu i radno su aktivne. Međutim, pojašnjava dr Srđan Đurđević, ova bolest nije retka ni u periodu pre 30. godine žene, a izračunato je i da će svaka 44. žena u Vojvodini imati rak grlića materice ako se ne bude vodilo računa o preventivnim pregledima.
"Simptomi koji su karakteristični, osim sumnjivog PAPA brisa, jesu iscedak, kontaktno krvarenje posle odnosa, ranica koja ne zarasta - tada žena treba da se javi ginekologu. Ipak je ključ svega u preventivnim pregledima. Veliki broj žena se javlja kasno, sa već uznapredovalom bolešću i tada je veoma teško lečiti. Bolest može da uzme maha i kod žena koje dolaze redovno, ali je taj procenat zaista minimalan", navodi naš sagovornik iz Betanije i dodaje da je u Srbiji, inače, potrebno mnogo više pažnje usmeriti na razvoj ginekološke onkologije, što će unaprediti lečenje.
Skrining pod pretnjom kazne?
Stručna javnost je podeljena kad je reč o uvođenju obaveze skrining pregleda za žene u domovima zdravlja. U Vojvodini su rezultati skrininga dosta dobri (novosadski Dom zdravlja je vodeći po broju sprovedenih skrininga), ali je obuhvat i dalje nedovoljan da se napravi ozbiljna, sistemska priča.
U Pančevu su otišli korak dalje kad je reč o skriningu, pa ginekolozi obilaze žene po naseljenim mestima, otkriva za 021 dr Stojan Višekruna. Kako kaže, gradska uprava već osam godina finansira poseban program koji se sprovodi samo u Srbiji, a obuhvata obilaske ukupno devet sela svake sedmice ili na dve nedelje.
"Nas ginekologa ima ukupno šest i uspevamo da pokrijemo sva naseljena mesta. Postignuti su odlični rezultati i mnoge žene se nikada ne bi pojavile u domu zdravlja da nema ovakvih inicijativa. Apsolutno smatram da bi trebalo razmišljati u pravcu uvođenja obaveze dolaska na skrining, sa posledicom nedolaska u vidu pokrivanja troškova lečenja ako se žena ne odazove na poziv. Kod nas ne postoji ona 'zlatna sredina' kao u razvijenijim državama - kod nas žene ili dolaze redovno ili ne dolaze nikad", smatra direktor pančevačkog doma zdravlja.
Vakcina koja spasava živote, a naplaćuje se
Srbija je do sada sprovela pilot-projekat imunizacije protiv HPV sa 2.000 besplatnih doza u nekoliko okruga, ali pre tri godine. To, doduše, nije ni blizu dovoljno da ima značajan efekat na populaciju jer jedino veliki obuhvat, kao i kod svih imunizacija, ima značaj za zaštitu populacije. Godinama se najavljuje dolazak ove vakcine, a najveća promena koja se dogodila je ulazak ove vakcine na spisak preporučenih, ali ne i obaveznih u Srbiji. Razlog je cena i stav Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da za nabavku ove vakcine nema dovoljno novca. Jedna doza vakcine, inače, u apotekama staje oko 100 evra, s tim da je neophodno primiti dve do tri doze u određenom vremenskom periodu da bi vakcina bila efektna.
Kako za 021 kaže prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine i jedan od epidemiologa koji se najviše zalaže za uvođenje besplatne vakcinacije protiv HPV, u ovom trenutku nije poznato kada će i da li Fond uvesti besplatnu vakcinaciju jer se stav o tome stalno menja.
"Poslednjim pravilnikom o imunizaciji HPV je uvedena kao preporučena imunizacija. Novi zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o zdravstenom osiguranju uveli su mehanizam da ova vakcina može da bude finansirana od strane Fonda - ako ministar da saglasnost, a RFZO obavesti da ima novca za tu imunizaciju. Prvobitno se planiralo da se imunizacija radi kod devojčica šestih razreda osnovne škole. Ne bih mogao da kažem šta se trenutno dešava jer se stavovi svaki čas menjaju i informacije koje dolaze su da čas počinjemo, a čas ne počinjemo sa imunizacijom. Iskreno mislm da je vreme da počnemo jer je epidemiološka situacija kod nas takva već duži period - ova vakcina treba da ima prioritet u odnosu na sve druge vakcine o kojima se priča. Sramota je za ovu zemlju, tim pre što postoje i kadar i organizacija koja bi mogla da ukloni negativnu statistiku u našoj zemlji", smatra dr Petrović.
Kako dodaje, HPV vakcina je jedna od onih koja efekte pokazuje "na duge staze", kroz 10-15 godina stalne imunizacije, što deluje destimulišuće za Srbiju. S druge strane, mnoge države Evrope uveliko sprovode ili su čak okončale svoje periode testiranja efikasnosti ove vakcine, a sada je Finska izašla sa svojim podacima o neverovatnom smanjenju broja obolelih od HPV nakon više od decenije primene vakcine. Očekuje se da će i Australija naredne godine izaći sa sličnim podacima, tačnije sa dokazima o ogromnom padu incidencije invazivnim karcinoma kod žena.
"Postoje jasni dokazi o potrebi uvođenja ove vakcine kod nas. Sve države Evropske unije su je uvele, osim Poljske i Litvanije. Obuhvat je i pitanje svesnosti kod ljudi koji moraju da budu spremni da vakcinišu svoju decu. U Vojvodini smo 2014. godine sproveli istraživanje i pokazali da bi većina roditelja bila protiv vakcinacije. Međutim, već naredne godine smo sproveli edukaciju i tada je situacija bila potpuno drugačija - više roditelja bi vakcinisalo decu. Da smo nastavili s edukacijama, rezultat bi bio još bolji", navodi dr Petrović za naš portal.
On je, inače, zagovornik prakse da se uvede obavezna vakcinacija, ali da sredstvo "kazne" bude uskraćivanje drugog prava.
"Apsurdno je da ljudi idu u zatvor zbog toga, postoje drugi mehanizmi. Na primer, ako ne izvršite svoju obavezu, ne možete potraživati drugo pravo, naročito ako ono dovodi druge u rizičnu situaciju. Deca koja nisu vakcinisana, recimo, ne bi trebalo da idu u vrtić, ili bi ih trebalo smestiti u grupe sa nevakcinisanom decom", stav je našeg epidemiologa.
Više o hronici (ne)dolaska vakcine protiv HPV u Srbiju čitajte u našem prethodnom tekstu
OVDE.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 9
Rade
Nemanja
Toma
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar