I dok bi se kupovina hrastovine iz Hrvatske još i mogla opravdati činjenicom da ove vrste drveta u našoj zemlji nema dovoljno za sve potrebe, čudi to što se iz inostranstva dovozi i jela, odnosno čamova građa koja se uglavnom koristi prilikom izgradnje kuća: za krovne konstrukcije, podšivke i grede, pišu
"Novosti".
Čamovina se najviše uvozi iz Bosne i Hercegovine, a nije redak slučaj da njeno poreklo bude Austrija ili, čak, Nemačka. Jer, vlasnici brojnih strugara, kao i menadžeri velikih firmi u drvnoj industriji tvrde da je drvo iz tih krajeva "čistije", boljeg kvaliteta i jeftinije nego domaće.
"Građe u Srbiji nema dovoljno, pa moramo da je uvozimo, a preko granice plasiramo prerađenu bukovinu, uglavnom suvu parenu dasku i elemente, te masivne ploče. Naši najveći kupci su bili Kinezi, ali je primetno to da se povlače sa našeg tržišta jer uslove i cenu na svetskom tržištu diktiraju Ukrajina i Rusija, koje imaju najviše šume", kaže Radisav Milutinović, vlasnik ivanjičke firme "Milutinović".
"Tokom poslednjih pet godina, izvozna cena bukovine nije menjana, a nema izgleda ni da će rasti, pa situacija nije zavidna. Jer, kada se pogleda šta je sve poskupelo i koliko nas proizvodnja sada više košta u odnosu na 2014, na primer, sve je jasno. S druge strane, cene uvozne sirovine su na razne načine povećane", navodi vlasnik ivanjičkog "Drvo prometa" Tomislav Rabrenović.
Ipak, stručnjaci su saglasni u stavu da je naš najveći problem činjenica da je Srbija jedina zemlja u regionu koja i dalje izvozi neprerađene trupce, umesto da se drva prodaju domaćim fabrikama nameštaja. Prošle godine je Crna Gora zabranila izvoz balvana, a ove je njenim stopama krenula i BiH.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Vulin: Blokade će se završiti u narednih mesec dana")
.jpg "Šta će se dešavati na")
Komentari 11
R
Nažalost to niko ne kontroliše, niti ga je briga, bitna je samo zarada, pa se često desi da se poseče i tudja šuma, a da krivac bez obzira ko je državna, privatna firma ili fizičko lice nikada ne odgovara, ili se eventualno plati šteta kao da je drvo za ogrev, a ne kvalitetna gradja.
Više se štiti onaj koji poseče šumu jer je on debelo zaradio i može da plati advokate. Onaj koji sadi šumu ima samo troškove i mukotrpan trud.
O
Vlada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar