Stav da deca nemaju prava dugo je utemeljen u našoj kulturi, iako je Srbija jedna od prvih potpisnica međunarodne i opšteprihvaćene Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija, a uskoro će doneti i poseban Zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta.
Kad se u širem društvu govori o pravima deteta, a analizirajući medije, jasno je uočljivo da se ova prava doživljavaju kao pravo da dete nadglasa učitelja, zapoveda roditeljima ili sprovodi svoju volju mimo njihovih odobrenja, što nije ni blizu suštini postojanja prava deteta.
Prava deteta se krše i u Nemačkoj
Ove godine je 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta, obavezujućeg međunarodnog akta. Države-potpisnice Konvencije dužne su da sprovode sve odredbe o pravima dece - među njima su pravo na obrazovanje, igru, bezbedno odrastanje, adekvatnu zdravstvenu i drugu negu, a kako naglašavaju naši sagovornici, akt je obavezujuć za apsolutno sve građane, ne samo za nosioce funkcija.
Zamenik pokrajinskog zaštitnika građana za prava deteta Milan Dakić kaže za 021 da samo jedna država u svetu nije ratifikovala ovu konvenciju, ali da je zabluda da se ona poštuje u državama koje su je ratifikovale. Među njima je, svakako, Srbija, ali i mnogo razvijenije države.
"Poznato je da duži niz godina u Nemačkoj i Japanu ima ogromno prisustvo strašne seksualne eksploatacije dece putem dečje pornografije i dečje prostitucije. Tamo gde mislimo da teče med i mleko kao što je, na primer, Island, postoji radna eksploatacija dece. Polazeći od toga, sve dok deca ne budu od rođenja podizana u duhu Konvencije o pravima deteta i njenim principima, mi ćemo biti svedoci svakodnevnih povreda prava deteta. Ono što je nekako zajednički imenitelj za sve te povrede je nerazumevanje koncepta prava deteta, a da ne govorimo o zakonskim mehanizmima sadržanim u međunarodnim propisima koji tu oblast uređuju", navodi Dakić za 021.
Kako pojašnjava, kada se spomenu prava deteta, javljaju se komentari poput onih da se "time urušavaju porodica i društvo", kao i "ako imaju prava, šta su im obaveze?".
"Potpuno je pogrešno stavljati u istu priču prava deteta i obaveze deteta. Prava deteta su ljudska prava, a ona nisu nešto što vi zaslužujete, nego vam pripadaju rođenjem i neodvojivi su deo ljudskog bića - ne može uživanje ljudskog prava da bude uslovljeno sa nekom obavezom. Nije to ugovor o kupoprodaji. Evo jednostavnog primera - ako dete ne skloni igračke, da li ćete mu vi zabraniti da se igra? Ako ne uradi domaći zadatak, da li ćete ga sprečiti da sutra ide u školu? Učeći o tome da imaju svoja prava, da su ta prava ograničena, da granice tih prava leže u granicama i pravima slobode drugih lica, deca se uče odgovornosti i poštovanju. Zapravo je mnogo pravilnije govoriti o odgovornosti nego o obavezama deteta", naglašava Milan Dakić iz institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana.
Prava deteta stupaju na snagu odmah po rođenju, kad je naročito bitno posvetiti mnogo pažnje mališanima. Kako za 021 pojašnjava razvojni psiholog Ivana Mihić, kad govorimo o ugroženim pravima dece, najčešće se setimo samo ekstremnih primera poput dece koja žive i rade na ulici, migrantima bez roditeljske pratnje ili dece rođene u nasilnim vezama. Ali to nije ceo krug u kojem se nalaze deca čija prava su ugrožena.
"Zapravo, ja ne mogu da identifikujem nijedno dete koje u ovom momentu živi sva konvencijom garantovana prava. Mislimo da je pravo deteta na igru i slobodno vreme trivijalno i da smo time što smo detetu kupili igračku ili napravili igralište obezbedili dostupnost uslova iz konvencije - a to nije tačno. Mi nemamo znanje ili vrednost o tome da je igra način na koji deca najviše uče o svetu oko njih, a ne samo igra. U tom smislu, igra bi trebalo da bude sastavni deo života deteta od prvog dana života, kvalitetna igra. To znači da bi u školi trebalo da postoji mogućnost da dete ima kvalitetno slobodno vreme koje provodi s vršnjacima i to ne znači pustiti decu u dvorište da se igraju. Dok god postoje deca koja ne mogu da ostvare prava iz konvencije, mi još uvek kao društvo nismo uspeli da obezbedimo da deca zdravo rastu", smatra Ivana Mihić.
Ona dodaje da kod nas ne postoji svest o obavezi koja nužno proističe iz akata koje država potpisuje, a kao što je ova Konvencija.
"Mi smo svi u obavezi, kao ljudi, da poštujemo prava deteta. Toliko puno stvari svako od nas može da učini za decu u zajednici i mi nismo ni svesni tih mogućnosti, a ni potreba", dodaje naša sagovornica.
O pravima deteta mnogo se pitaju i iskustva imaju pravnici. Kako za 021 kaže direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Ivana Stevanović, deca su nosioci i subjekti prava na zaštitu, kao i aktivni članovi društva, te nema nikakvih razlika između ljudskih prava i prava deteta.
"Mi pravnici često zaboravljamo da ljudskom pravu nije svojstvena obaveza, već odgovornost. Deca moraju da budu pravno zaštićena, ali ono što je najbitnije je da postoji razumevanje za njihova prava, shvatanje duha celog koncepta. Često sam u situaciji da mi odrasli ljudi kažu kako 'eto, ne smemo više da tučemo žene, ne smemo ni životinje, sad će da nam oduzmu i pravo da tučemo decu?', a ta činjenica je zabrinjavajuća", priča za naš portal Ivana Stevanović.
Da li roditelje treba obrazovati?
Osnovni posao celog društva koje želi da napreduje je edukacija odraslih, a naročito onih koji su direktno odgovorni za dete do njegovog punoletstva. Da je bitno uključiti se u priču od samog rođenja deteta smatra i zamenik pokrajinskog ombudsmana Milan Dakić, koji napominje da je velika moć i u medijskoj sferi, koja kako ima moć da "zamuti" i prekrši dečja prava, tako može i da edukuje.
"Moramo da razbijamo tabue, a samo jedan od njih odnosi se na batine ili telesno kažnjavanje dece, popularno prozvano vaspitanjem u našem društvu. Nauka godinama unazad dokazuje koliko je ova praksa štetna, da ostavlja vrlo jasne promene na mozgu i posledice, traume. Ne govorim ovde čak ni o onim najtežim slučajevima, koji su jasno najštetniji, već o šamarima i udarcima koji se svakodnevno praktikuju prema 'nevaljaloj' deci. To je potpuno pogrešan koncept koji treba menjati edukacijom odraslih i celog društva", zaključuje Dakić.
Kao što smo na početku spomenuli, Srbija će do kraja godine najverovatnije dobiti prvi Zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta. Nacrt zakona je izazvao reakcije - konkretno, ovim zakonom srednja škola postaje obavezna, bilo kakvo telesno kažnjavanje i bilo kakvo nasilje nad decom je strogo zabranjeno, a uvodi se i Zaštitnik prava deteta, kao poseban ombudsman koji će, sa svojim pomoćnicima, kontrolisati sprovođenje i samostalno primenjivati ovaj zakon.
Ovim zakonom se "cementiraju", potvrđuju i navode situacije u kojima će deca imati određena prava. Na primer, članom 51 predviđeno je da dete od navršene 14. godine može samo da putuje, uz saglasnost oba roditelja, a od 16. godine bez saglasnosti. Dete će moći da učestvuje u donošenju odluka o svom zdravlju, pa će tako sa navršenih 15 godina moći da odbije predloženu medicinsku meru.
Svi slučajevi koji se tiču dece na sudu će biti rešavani po hitnom postupku, javnost je isključena, a sudije će morati da budu obučene za delanje u ovakvim slučajevima. Takođe, deca će imati određenu poslovnu sposobnost i mogućnost udruživanja u sindikate.
Više o novinama predviđenim ovim nacrtom zakona, ali i o burnim reakcijama u javnosti, čitajte u našem tekstu
OVDE.
----------
Projekat "I ja imam prava" finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u članku nužno ne izražavaju stav sekretarijata.
.jpg "Svih 30.000 turističkih vaučera podeljeno u prvih sat vremena")
Komentari 10
Татјана Јовановић
Укратко ћу вам описати своје искуство са 15-годишњим сином. Дала сам му мало тинејџерске слободе и још више поверења, јер сам тако прочитала у разноразним књигама о подизању деце. Вратило ми се тако што син није скоро два месеца ишао редовно на наставу, нагомилао неоправдане (о којима ја нисам ништа знала), а за све то време висио са клинцима у играоници. Кад смо то сасвим случајно сазнали, муж је реаговао, за мој укус, благо. Никакви цивилизовани разговори нису уродили плодом, ништа није допирало до синовљеве луде тинејџерске главе, док га ја нисам пропустила кроз шаке. Малог сам сравнила са земљом и физички и психички, одузели смо му све привилегије безбрижног и удобног живота да бисмо му показали како у пракси изгледа када се дете позове на своја права. Верујте, било је отрежњујуће, и за њега и за нас. три године касније, он нам је захвалан за то што га нисмо штедели.
Kaćanka
Ko sam nije spoban da vaspita dete ili ima nedoumice nek trazi pomoc u knjigama.....meni pomoc nije bila potrebna... moja deviza je: čvrsta ruka i puno srce!!
kimi
Obozavam kada "strucanjaci" odlucuju ko kada moze sta ..
Koja to prava nemaju deca? Ko odlucuje sa kojim pravom da neko sa 16 sme samostalno da putuje, da sa 15 sme da odbije zahvat, da sa 18 sme da gleda pornice, i gluposti?
Sta se to desava sa 1-2-3 godine pre tih godina pa da od jednom ceo svet se menja?
Gosn Dakic treba malo da odpuhne sa "edukacijom" tj "obrazovanje" jer to nije nista drugo nego nametanje ,indoktrinacija, E OVO JE OD DANAS NORMALNO JASNO?! stvarima, ..i/a niko ne pravi dete zbog "drustva".
Nije to nista drugo nego navodjenje po necijoj ideologiji.
"Takođe, deca će imati određenu poslovnu sposobnost i mogućnost udruživanja u sindikate."
Hah da, odredjenu .. kako moze odredjenu? Ili je ima ili je nema, ne moze da bude izmedju, tj kako vama odgovara, opet , ko sa kojim pravom odlucuje sta je to odredjeno?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar