Besplatan "wi-fi" na glavnim graničnim prelazima od sredine 2020.

Za izgradnju i adaptaciju graničnih prelaza u Srbiji u narednoj godini obezbeđen je 251 milion dinara, kao i novac za izgradnju novih graničnih prelaza "Bajina Bašta" i "Kotroman".
Besplatan "wi-fi" na glavnim graničnim prelazima od sredine 2020.
Foto: 021
Za drumski prelaz na Bajinoj Bašti država će izdvojiti 267 miliona dinara, a za Kotroman 165 miliona, navodi direktor Republičke direkcije za imovinu Jovan Vorkapić.
 
Vorkapić najavljuje da će na svim glavnim drumskim graničnim prelazima od polovine sledeće godine biti uveden besplatan internet za sve putnike, koji će moći da ga koriste dok čekaju prelazak granice.
 
Prelaz "Bajina Bašta" bi trebalo da bude gotov u decembru 2020. godine, dok će izgradnja na Kotromanu trajati do juna 2021. godine.
 
Granični prelaz "Horgoš" sa Mađarskom biće proširen sledeće godine, navodi Vorkapić za Tanjug.
 
"Cilj je da svaki od graničnih prelaza prema drugoj zemlji ima isti broj traka kao što ima onaj na teritoriji susedne zemlje, a kako bi se smanjile gužve", kaže direktor RDI.
 
U toku je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na graničnom prelazu "Vatin", nakon čega će se krenuti u izgradnju i rekonstrukciju ovog najfrekventnijeg prelaza sa Rumunijom.
 
Dugogodišnji problem prljanja i oštećivanja instalacija na graničnim prelazima koje su pravili golubovi, nedavno je rešen angažovanjem sokolara koji sokolovima rasteruju golubove sa graničnih prelaza.
 
Direkcija je, inače, od 1. aprila ove godine preuzela nadležnost za izgradnju, opremanje i održavanje 49 graničnih prelaza u Srbiji. Nadležnosti su do sada bile podeljene između više državnih organa, kao što su MUP, Carina, različite inspekcije, Ministarstvo  saobraćaja...
 
Vorkapić kaže da je Direkcija kandidovala manje granične prelaze, poput prelaza u Malom Zvorniku, Bezdanu, Uvcu i Bogojevu kod Evropske komisije, a kako bi se kroz IPA fondove finansirala izgradnja i adaptacija ovih prelaza. Ako Evropska komisija odobri Srbiji novac, država će pokriti iz budžeta 15 odsto potreba, dok će 85 procenata dati EU. Na tim lokacijama gradiće se manji objekti, kontejnerskog tipa, ali i nova putna infrastruktura.
 
Ideja Direkcije nije, kako kaže Vorkapić, da se grade skupi i veliki infrastrukturni objekti jer veruje, kaže, da u jednom momentu oni neće više biti potrebni, kad Srbija pristupi Evropskoj uniji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Nama WajFaj

    27.11.2019 10:42
    Naveo bih jedan grad, sa besplatnim WiFi-jem, gde službenici koji imaju potrebu da neometano brovsuju isključe Ap sa neta, pa možete samo da se logujete i to je to - kraj.
    Dobijete logo, logujete se ali interneta nećete videti.
    Jer je kabel izvučen iz džeksne....
    Nažalost, znate i sami razloge zbog kojih ne mogu navesti ime Grada.
    Ali, nekako sam uveren da ćete pogoditi.

    Iz navedenog primera, nećemo imati drugačije stanje ni na graničnim prelazima.
  • Slo

    26.11.2019 11:35
    Da se ukidaju granicni prelazi, ne da se sire!
  • Dejan

    26.11.2019 11:28
    Cccc
    Sto znaci da se granicni prelazi nece ukidati a ovaj wi gi ce biti cisto zabave radi da raja trosi vreme na imaginarnu zabavudok ceka u kolonama

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Svemoćna Akademija

Da li će ubuduće Pravosudna akademija biti "jedina tačka ulaska u pravosuđe" i kako će takvo rešenje uticati na budućnost pravosudnog sistema?