Poplave, a najčešće bujične, sve su učestalije u Srbiji, a u poslednjih tri i po godine Vlada Srbije proglasila je šest puta elementarnu nepogodu - poplavu. Neke opštine su bile pogođene poplavama skoro svaki put, a štete od poplava mere se milionima evra.
Samo u maju 2014. godine, u 24 najpogođenija grada poplave su izazvale štetu oko 1,5 milijardi evra, navodi se u analizi Državne revizorske institucije, koja podseća da se na svaki dinar uložen u prevenciju poplava šteta umanjuje za tri do devet dinara (procene UNDP).
Postoji direktiva Evropske unije o prevenciji poplava, ali ona nije u potpunosti zaživela u praksi jer nadležne institucije kasne sa ključnim planskim dokumentima, apeluje DRI. Preliminarna procena rizika od poplava iz 2011. godine nije ažurirana, karte ugroženosti i karte rizika od poplava nisu izrađene za čak 99 značajnih poplavnih područja, dok planovi upravljanja rizicima za Srbiju i za vodna područja nisu ni doneti.
Način na koji država sada finansira zaštitu od voda nije ni u skladu sa Strategijom upravljanja vodama, što je jedan dokaz da Srbija ne poštuje ni one akte koje ima. Podeljeno upravljanje rizicima od poplava i nepostojanje saradnje između javnih vodoprivrednih preduzeća na vodnim područjima Dunav i Sava - između "Srbijavoda" i "Voda Vojvodine", nosi ogroman rizik.
Da je Srbiju pogodila poplava prošle godine, činjenica je da ne bismo bili spremni jer, kaže revizor, postojeći model finansiranja nije obezbedio sredstva u potrebnom obimu, čime je ugroženo ispunjenje ciljeva strategije u oblasti zaštite od voda. Nivo obezbeđenih sredstava za održavanje zaštitnih vodnih objekata je ispod 60 odsto potrebnih sredstava.
Nisu ispunjeni preduslovi ni za efikasno upravljanje branama. Javna vodoprivredna preduzeća nemaju ni evidenciju o njima jer nisu unela dve trećine brana u registar vodnih objekata. Takođe, pojedine brane nisu prenete na upravljanje javnim vodoprivrednim preduzećima, što je zakonom bilo naloženo. Ovakva situacija može da dovede do toga da brane utiču na porast umesto na smanjenje rizika od poplava u naseljima nizvodno od brana.
Kao što je već pomenuto, "Srbijavode" i "Vode Vojvodine" do polovine 2019. godine nisu izradili niti verifikovali nijednu kartu ugroženosti i kartu rizika od poplava za 99 značajnih poplavnih područja u Srbiji. Tako nijedna karta nije stavljena na uvid javnosti i na raspolaganje drugim državnim organima i organizacijama, a nisu unete ni u prostorne i urbanističke planove. Samim tim nedostaju i sva druga bitna strateška akta od kojih je država, u slučaju poplave, mogla da ima koristi. Kad je DRI pitala preduzeća zašto ovo nedostaje, ona su rekla da ne postoji metodologija za izradu planova, a nema ni para, opreme i stručnih kadrova. Revizor je zapravo "uhvatio" ova preduzeća u skrivanju istine.
"Međutim, metodologija jeste doneta 2017. godine, dok su finansijska sredstava, oprema i stručni kadrovi donekle bili dostupni kroz sedam projekata, ukupne vrednosti preko 13 miliona evra, finansiranih od strane međunarodnih organizacija. Kroz projekte je izrađeno 57 karata ugroženosti i 51 karta rizika od poplava, ali izrađene karte javna vodoprivredna preduzeća nisu verifikovala, jer prema njihovim navodima nisu dovoljno pouzdane i precizne", odgovara na ove navode DRI.
Šta ovo znači? Znači da su Republička direkcija za vode, "Srbijavode" i "Vode Vojvodine" u periodu od 2007. do 2016. godine učestvovali u šest projekata, koje su finansirale međunarodne organizacije i gde je jedan od zadataka bio izrada karata ugroženosti i karata rizika od poplava, za značajna poplavna područja na teritoriji Srbije. Ukupna vrednost ovih projekata bila je oko 10 miliona evra, a izrađeno je 57 karata ugroženosti i 51 karta rizika od poplava. Ali, kako zaključuje revizor, pomenuta preduzeća nisu verifikovala ove karte, niti ih uopšte smatraju dovoljno verodostojnim, što jeste apsurd po sebi.
"Izostao je i veći uticaj struke i učešće javnosti u upravljanju rizicima od poplava, jer nisu uspostavljeni Savet za vode i Nacionalna konferencija za vode. Ova dva tela trebalo je da obezbede uključenje javnosti i kontrolu, u svim fazama funkcionisanja i razvoja oblasti zaštite od voda, kao i veći uticaj struke u ovoj oblasti", dodaje se u izveštaju Državne revizorske institucije.
Inače, u našim vodoprivrednim preduzećima nedostaje barem 50 odsto od ukupnog broja zaposlenih stručnjaka, što znači da postoje upražnjena mesta. Na pitanje zbog čega je to tako, u "Srbijavodama" kažu da je razlog za to "privlačnost privatnog sektora" i nedovoljan broj kadrova koji se školuje u oblasti vodoprivrede.
Srbija nije ni svesna koliko su klimatske promene štetne. Primera radi, poplave koje su u maju 2014. godine pogodile Srbiju bile su posledica ekstremnih hidrometeoroloških uslova, naglašava revizor.
"Ove padavine dovele su do plavljenja u slivovima Save i Drine, Zapadne i Velike Morave i Mlave, kao i izuzetno velikih šteta. U 24 najpogođenije opštine procenjena šteta iznosila je oko 1,5 milijardi evra, od čega 885 miliona evra predstavlja vrednost uništenih materijalnih dobara, dok se 640 miliona evra odnosi na gubitke u proizvodnji. Posledice poplava nisu samo štete na imovini i infrastrukturi ili negativan uticaj na privrednu aktivnost, već je to i veoma štetan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, pri tom poplave mogu da ugroze i živote i bezbednost ljudi", kaže revizor i dodaje da većina zemalja u razvoju nema izgrađenu infrastrukturu za odbranu od poplava, ali da Srbija ima jednu prednost koju ne koristi.
Za razliku od njih, kaže DRI, Srbija ima nasleđenu infrastrukturu za odbranu od poplava iz ranijih vremena. Međutim, ona je vrlo zastarela i oštećena, a u nju se nije ulagalo.
Izveštaj u celini čitajte na sajtu DRI.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 19
Sima
Za Simu
Sima
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar