Uprkos ovakvom stanju, izdvajanja za socijalnu zaštitu u budućnosti biće još manja, navodi Autonomija.
Podseća se da Evropska komisija u poslednjem izveštaju navodi da je u Srbiji "udeo pojedinaca u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti najviši medju svim evropskim zemljama“ i poziva državu da poveća iznose socijalne pomoći kako bi korisnici dostigli odgovarajući životni standard.
Sagovornici Autonomije kazali su da Srbija ignoriše te zahteve, čime krši Ustav u pogledu socijalnih prava građana.
"Socijalna pomoć u 2017. je bila 8.121 dinar. Fiksna potrošnja neophodna za zadovoljavanje minimalnih životnih potreba definisana je kao linija apsolutnog siromaštva i u 2017. godini iznosila je za jednu odraslu osobu 12.045 dinara", kazala je Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju.
Minimalna potrošačka korpa, definisana kao potrošnja domaćinstva koja obezbedjuje održavanje života i radnog kapaciteta članova domaćinstva, u 2017. iznosila je 16.405 dinara, navela je ona i upitala kako čovek može da preživi u Srbiji sa 271 dinarom dnevno.
Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 ocenila je da državi socijalna zaštita nije prioritet.
"Kada sagledamo kolika sredstva se izdvajaju u budžetu za neke namene koje nemaju za cilj socijalnu zaštitu kao na primer za izgradnju jarbola, fudbalskih stadiona i slično, jasno je da država ima sredstava, ali da ta sredstva nisu pravilno usmerena", rekla je Milica Marinković.
Sarita Bradaš kaže da su siromašni građani dodatno stigmatizovani kada je 2014. godine doneta Uredba o socijalnoj uključenosti prema kojoj korisnici socijalne pomoći moraju da rade kako bi dobili socijalnu pomoć.
Ona dodaje da Ustavni sud ćuti o prinudnom radu uprkos tome što je Uredba suprotna Ustavu RS, Zakonu o socijalnoj zaštiti, Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, Revidiranoj evropskoj socijalnoj povelji i Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
"Oni koji odbiju ovakvu aktivaciju mogu izgubiti ili im se može umanjiti socijalna pomoć koja im po zakonu pripada", kaže Bradaš.
Uprkos narastajućem siromaštvu, izdvajanja za socijalnu zaštitu u budućnosti biće još manja. U Programu ekonomskih reformi 2019-2021 Vlade Srbije navodi se da je očekivano da učešće rashoda za socijalna davanja opada sa 15 odsto BDP koliko je iznosilo u 2017. godini na 14,2 odsto BDP u 2021.
U prethodnim Programima ekonomskih reformi konstatovano je da je udeo rashoda za socijalnu zaštitu u BDP-u u Srbiji niži od proseka EU. Osim smanjenja izdvajanja za socijalnu pomoć, primetno je i smanjenje broja korisnika iako se ne smanjuje broj onih kojima je ta pomoć potrebna.
Milica Marinković iz Inicijative A11 kaže da mnogi ne dobijaju socijalnu pomoć jer su uslovi koje građani treba da ispune da bi je dobili "previše strogi".
"Osim toga, veliki uticaj imaju sporost sistema, ali i ophođenje socijalnih radnika prema ugroženima. Primera radi, ukoliko neko poseduje automobil, to će biti dovoljno da u datom trenutku ne ostvaruje pravo na socijalnu pomoć, bez obzira što taj auto može biti star i gotovo bezvredan. U sredini gde nije razvijen javni prevoz on služi da se zadovolje dnevne potrebe, i onda možete imati sitaciju da osoba bira da li će dobiti socijalnu pomoć ili će tim autom voziti dete u školu ili do lekara", kaže Marinković.
U Srbiji je davanje socijalne pomoći ograničeno na devet meseci za radno sposobna lica. Brojne evropske institucije ukazivale su na potrebu ukidanja ovog ograničenja napominjući da to nije po evropskim standardima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.JPG "Nabavka osam lokomotiva za vuču teretnih vozova: 20,2 miliona evra iz kredita Evropske banke")
.jpg "Najmanje desetoro povređenih u sudaru autobusa i automobila kod Negotina")
.jpg "Vesić rekao tužiocu: Nadstrešnica bi pala i da je bilo upotrebne dozvole")
Komentari 58
@/
Među ljudima koji su izuzetno stručni, advokatima, sudijama,tužiocima, profesorima, itd, postoje ljudi koji tačno znaju kako je sistem lepo zamišljen, jer su to učili, i da tako radi kako je zamišljen, bilo bi sve ok, ali to nije slučaj.
Naš sistem ne radi kako je zamišljen, postoje zapostavljeni i problematični i kontradiktorni segmenti, i nije jasno ni da neko sprečava te popravke, već izgleda kao da prosto kao da su svi prezauzeti nečim drugim a neko mora to da pogura da se popravi, jer pojedinci nemaju tu moć, a oni koji bi mogli da poguraju ne znaju šta treba da poguraju, jer nema saradnje i dijaloga.
Zato mora narod da traži i pogura da se uradi šta treba, a da bi narod pogurao i zahtevao da se popravi u pravnom sistemu sve što treba, mora neko da ga o tome obuči.
Recimo da je to deo političkog i građanskog opismenjavanja naroda koji mora da zna kako zdrav sistem treba da izgleda i čemu se teži.
Zato su neophodne javne tribine, a možda i kursevi političkog opismenjavanja naroda, na kojima će se govoriti gde je sistem faličan i šta mora hgitno da se uradi da profunkcioniše, kako bi onda narod mogao da pritiska, protestuje, potpisuje peticije itd vrši sve moguće pritiske da se uradi to što treba da se uradi.
Ovoj vlasti su neophodne stručne instrukcije od naroda jer ih ne dobija od opozicije, a za to je potrebno da se narod savetuje sa stručnjacima i da se fokusira da traži to što oni kažu,
a već su govorili nešto.
/
o cemu pricas, o poverenju u sistem ili borbi za pravo u njemu?
neko moze da se bori samo ako nema poverenja u nesto
@/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar