U izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja "Dostupnost i ispravnost vode za piće" revizor je primetio da na teritoriji Srbije postoje izražene regionalne razlike u procentu priključenosti na javne vodovode. Sistemom javnog vodosnabdevanja nije obuhvaćeno oko 399 hiljada domaćinstava, a za tu populaciju nedostaju i podaci o kvalitetu vode koju koriste za piće.
Kvalitetna voda nije dostupna svima
Podatke o kvalitetu i ispravnosti vode za piće objavljuje Institut "Dr Milan Jovanović Batut" i prema tim podacima u periodu od 2015. do 2018. godine procenat ispravnosti javnih vodovoda gradskih naselja iznosi između 56 i 61 odsto. Podaci iz ovog perioda pokazuju da nije došlo do značajnijih promena u ispravnosti vode za piće, ali i da planirani projekti poboljšanja nisu realizovani u planiranim rokovima.
Zakonom o lokalnoj samoupravi propisano je da opština i grad, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom uređuju i obezbeđuju obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti. Nalazi revizora ukazuju da jedinice lokalne samouprave nisu obezbedile sve preduslove za kontinuirano snabdevanje stanovništva ispravnom vodom za piće, da snabdevanje nije jednako dostupno stanovništvu, a podaci o načinu snabdevanja su nepotpuni i neblagovremeni.
Od ukupno 56 izvorišta koja su analizirana, za 53 nema dokaza da su utvrđeni način, uslovi i obim korišćenja vode, a za 20 nisu pribavljena rešenja o zonama sanitarne zaštite. Za četiri od šest komunalnih preduzeća koja je revizor kontrolisao nije potvrđeno da ispunjavaju uslove u pogledu kadrovskog i tehničkog kapaciteta.
Većina lokalnih samouprava ne sprovodi istraživanja o zadovoljstvu korisnika kvalitetom vode. Od subjekata revizije, Sombor, Zrenjanin i Svilajnac su slične ankete sprovodili. Grad Zrenjanin je u decembru 2018. godine anketirao građane, ali revizoru nije dostavio rezultate ispitivanja.
Voda se često hloriše, ali se ne prečišćava
Jedinice lokalne samouprave i gradska opština – subjekti revizije ne raspolažu potpunim i ažurnim podacima o broju domaćinstava odnosno stanovnika koji koriste vodovodne mreže kojima ne upravlja javno komunalno preduzeće i ne izveštavaju o postojanju ovih vodovodnih mreža. Grad Sombor, na primer, nije tačno izveštavao nadležno ministarstvo o broju javnih vodovoda na teritoriji za koju je nadležan, a koji su bili van nadležnosti javnog komunalnog preduzeća.
Podaci o ispravnosti vode za piće ukazuju da je procenat neispravnosti vode za piće uglavnom manji u gradskim naseljima u odnosu na seoska naselja. Značajan deo neispravnosti odnosi se na vodu koja se samo hloriše, ali se ne prečišćava.
Revizijom je utvrđeno da najveći uticaj na ispravnost vode za piće ima kvalitet vode na izvorištu i mogućnost njene prerade. Voda sa izvorišta se prečišćava na tri od ukupno 56 izvorišta iz kojih se vrši snabdevanje stanovništva na teritoriji posmatranih jedinica lokalne samouprave i gradske opštine.
Za tri godine 126 zabrana isporuke vode za piće
Ne postoji jedinstveni informacioni sistem sanitarnog nadzora, zaključuje se u izveštaju. Podaci o broju nadziranih subjekata ažuriraju se na nivou odeljenja za sanitarni nadzor periodično u toku godine, na osnovu saznanja sa terena, odnosno pregleda broja upisa i podataka koje vodi Agencija za privredne registre.
Za teritoriju Vojvodine u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo od 2012. godine koristi se jedinstvena elektronska evidencija nadziranih objekata.
Kao rezultat utvrđenog stanja, sanitarni inspektori su u periodu od 2015. do 2018. godine izrekli ukupno 126 mera zabrane isporuke vode za piće zbog nedostatka dokaza o izvršenoj kontroli vode, odnosno nedostatka dokaza da je kontrola izvršena u potrebnom obimu. Naročito je problematično to, ocenjuje revizor, što ne postoje organizovane kontrole neispravnosti vode na zahteve grada ili opštine.
Čak i kada su svesne problema, lokalne samouprave retko imaju strateško rešenje.
Petnaest godina i 50 miliona dinara od zabrane, voda u Zrenjaninu i dalje nije ispravna
Grad Zrenjanin je "Strategijom održivog razvoja za period 2014-2020" identifikovao nekoliko problema u vezi sa vodosnabdevanjem. Osnovni problem je kvalitet vode za piće, s obzirom na to da više od 90 hiljada građana iz vodovoda dobija tečnost koja nije ni za piće ni za pripremu hrane. Rok realizacije poboljšanja kvaliteta bila je 2015. godina.
Početak radova na izgradnji fabrike za prečišćavanje vode u odnosu na planirani kasnio je 20 meseci. Radovi na izgradnji su kasnili pet meseci u odnosu na rok za puštanje u rad postrojenja za prečišćavanje vode. Izvršilac radova je zahtev za izdavanje sanitarne saglasnosti na idejni projekat podneo nakon završetka radova, u avgustu 2017. godine, a istu je, zbog tadašnje neusaglašenosti sa Zakonom o komunalnim delatnostima, pribavio u decembru 2018. godine. Probni rad pogona za prečišćavanje vode započet je u decembru 2018, što predstavlja ukupno kašnjenje od dve godine u odnosu na ugovoreni rok za puštanje fabrike u rad.
Za obezbeđivanje garancije, povezivanje postrojenja na postojeću mrežu i za nabavku hemikalija, iz sredstava budžeta u periodu od 2016. do 2018. godine isplaćeno je više od 49 i po miliona dinara. Zbog nastalih problema u preradi u toku probnog rada postrojenja i potrebe zamene filtera, iz sredstava budžeta dobavljaču je u 2019. godini data pozajmica od 67,5 miliona dinara radi osposobljavanja postrojenja. Zabrana upotrebe vode za piće i pripremu hrane zbog povećane koncentracije arsena u vodi javnog vodovoda kojim se snabdeva grad Zrenjanin i mesta Melenci, Elemir, Taraš, Aradac i Klek, i dalje je na snazi (od 2004. godine).
Pored Zrenjanina, revizor je kontrolisao Sombor, Požegu, Mladenovac i Svilajnac.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 6
Lampion
bora
Srbiji.
LALA
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar