NIN: Novi dokazi o sumnjivoj trgovini oružjem, država nekom tata, a nekom maćeha

U 2016. godini, kada je počelo aktivno da trguje oružjem, preduzeće GIM, čiji je posrednik Branko Stefanović, otac ministra policije Nebojše Stefanovića, po poslovnim prihodima je od Jugoimporta SDPR bilo manje 740 puta, a dve godine kasnije samo 8,5 puta, otkriva NIN u novom broju.
NIN: Novi dokazi o sumnjivoj trgovini oružjem, država nekom tata, a nekom maćeha
Foto: Pixabay (ilustracija)
U tekstu "Država nekom tata, a nekom maćeha", navode se podaci da Jugoimport SDPR odavno nije imao tako loše rezultate kao prošle godine i nezvanično se otkriva da je ovo državno preduzeće 2019. u tekućem poslovanju iskazalo gubitak od 1,34 milijarde dinara ili oko 11 miliona evra.
 
U tekstu se otkriva da Jugoimport domaćim bankama po osnovu dugoročnih kredita duguje više od 3,5 milijardi dinara, iako je planom poslovanja za 2018. bilo predviđeno da SDPR tu godinu završi sa sedam puta manjim dugoročnim obavezama prema bankama. Izvori NIN-a tvrde da je pad izvoza Jugoimporta dramatičan - sa 220 miliona 2016. na 110 miliona dolara 2018, iako je ukupan izvoz oružja iz Srbije skoro udvostručen.
 
NIN otkriva i ko su novi igrači na tržištu preprodaje oružja koji takođe imaju bolji i povlašćeni tretman u odnosu na Jugoimport. Tako se decembra 2018. u trgovini oružjem pojavljuje firma Iveks (Ivex), jedno od prvih privatnih preduzeća u Srbiji za promet medicinske opreme, lekova i sanitetskog materijala. Iveks je krajem decembra 2018. zaključio svoj prvi posao sa oružjem i to baš sa Кrušikom.
 
Zanimljivo je da je ova privatna kompanija kupovala osvetljavajuće mine kalibra 81 milimetar za krajnjeg kupca iz Turske, a da je u istom mesecu Кrušik direktno poslovao sa jednom turskom kompanijom, kojoj je takođe prodao osvetljavajuće mine, samo većeg kalibra – od 120 milimetara. Ukupna vrednost ugovora Iveksa i Krušika bila je 653.008 dolara ili 66.675.840 dinara, ali taj ugovor nije bio uobičajeni komisioni.
 
Kako navodi NIN, ova privatna kompanija sa prostorijama u Resavskoj ulici u Beogradu nije posrednik – komisionar, koji u svoje ime, a za račun Krušika, sklapa posao sa inostranim kupcem i za taj angažman ostvaruje pravo na komisionu proviziju, već Iveks može dalje da prodaje mine po ceni koju dogovori sa krajnjim kupcem i da za to nema formalnih zakonskih prepreka.
 
Postavlja se pitanje kojim su se kriterijumima vodila četiri ministarstva i BIA kada su Iveksu, koji je apsolutni početnik u poslovima trgovine oružjem, izdali dozvolu za izvoz oružja, dok je Krušiku to pravo osporavano više puta, navodi NIN.
  • dragan perković

    09.01.2020 06:26
    Ah
    Doneti zakon da fabrika oružija može samo prodati oružije državi a država kupcu.Nikakvi posrednici.Stalna kontrola poslovanja fabrika oružija.Sad svaki preprodavac kao ovaj mafijaš Branko može prodavati oružije i OVK,ISIS preko trećih država.Svuda u svetu države a ne pojedinci preprodavači su prodavci.Preorodavači jer ih niko ne kontroliše prodaju mafijašima,teroristima i diktatorskim režimima.
  • Petar

    09.01.2020 04:09
    U zemlji bez odgovornosti dokazi ne znace nista!
  • B

    08.01.2020 22:05
    Pa šta?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija