Uredba je tek stupila na snagu pa se za sada ne zna koliko bi inostrane pšenice moglo da uđe u našu zemlju, piše
Dnevnik. Prvi pokazatelji govore da mlinari ne žuri s kupovinom, neki imaju prelazne zalihe, ali napominju da se nisu dovoljno obezbedili do nove žetve, dok drugi navode da će pšenice imati sve dok ne sazri novi rod.
Kompanija "Don Don" godišnje umesi 100.000 tona hleba i dnevno samelje 350 tona brašna, i za sada, prema rečima Siniše Ivanića, neće kupovati pšenicu na inotržištu, ali će je potražiti tamo ukoliko na domaćem tržištu ne nađu kvalitetan rod.
"Za sada imamo prelazne zalihe, ali ne u dovoljnim količinama da budemo bezbrižni do nove žetve", naveo je Ivanić.
Sagovornik Dnevnika dodaje da trenutno gledaju cene jer je u inostranstvu pšenica skuplja nego u Srbiji, a s druge strane prave račun i koliko će stajati troškovi prevoza.
"Zbog tih troškova realno je očekivati da žito kupimo u Mađarskoj, koja nam je najbliža, s tim što je kod Mađara cena pšenice različita po regionima, razvrstana je po klasama pa svaka ima svoju cenu i trenutno je 23 dinara kilogram", kaže Ivanić.
Direktor Poslovnog udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković istakao je da ne očekuju značajni uvoz pšenice zbog toga što je strana skuplja od naše.
"Uredba je doneta na zahtev mlinarske i konditorske industrije, koje su uvoz tražile da bi se obezbedile i ne bi došle u situaciju da prekidaju proizvodnju zato što na domaćem tržištu nemaju od koga da kupe kvalitetnu pšenicu", kaže Saković i dodaje da smatra da dobre pšenice ima, ali da je naši ratari čuvaju i čekaju cenu, premda je kilogram žita sada 20 dinara, a tokom žetve bio je 18.
Saković kaže da su izvozni rezultati za sada loši, ali očekuje da će u narednom periodu trgovanje biti bolje.
Predrag Đurović iz "Žitounije" kaže da strana pšenica nije ništa bolja od domaće, već da je naša još i jeftinija pa, ukoliko se bude kupovala van zemlje, uz troškove transporta uvoznici mogu proći skupo, i takvo trgovanje im se, smatra, može odraziti na poslovanje kompanija.
Prema rečima Nenada Manića iz Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije, uredba će, nesumnjivo, spustiti cenu domaće pšenice, kojom ratari nisu bili zadovoljni još tokom žetve. Međutim, Manić kaže da će uredba imati i dobru stranu jer bi trebalo da kod poljoprivrednika probudi svest o tome da konačno počnu da seju deklarisano seme, biraju sorte koje daju dobre prinose i u potpunosti primenjuju agrotehničke mere, odnosno da između kvantiteta i kvaliteta, izaberu kvalitet.
"U ovoj žetvi bilo je dosta pšenice na granici između stočne hrane i za ljudsku upotrebu, ali koliko god smo kukali na vremenske neprilike, kvalitet je bio lošiji i zbog lošeg semena", kazao je Manić.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 44
Sve stručnjaci
Tako je to kad neko ko umisli da je "stručnjak" za ekonomiju umesto stvaranjem vrednosti i modernizacijom privrede gradi ekonomiju uništavanjem valute. Postavlja se pitanje zašto su tom imaginarnom izvozniku troškovi toliki da mu je potom proizvod nekonkurentan kada i sa ovakvim kursom kakav je opet isplaćuje najbednije plate u Evropi svojim radnicima i ima višestruko niže troškove od evropske konkurencije? Možda ipak nije problem nešto drugo već upravo on, što pokušava da se u 2020. godini bavi proizvodnjom kao da je 1920., odnosno nesposoban je da bude izvoznik u 21. veku? Možda zato što male porodične firme više ne mogu biti konkurentne na današnjem globalnom tržištu, a taj naš izvoznik iz sentimentalnih razloga tvrdoglavo nastavlja da radi pogrešno pa su mu onda svi drugi krivi?
Šta će se desiti sa i sada bednim platama radnika u Srbiji i sa već stvorenom vrednosti ako evro postane 150 dinara kako vi "stručno" tvrdite da "realno" vredi? Kakav će to efekat imati na ekonomiju kada i ovako bedna platežna moć građana postane još bednija, osim naravno što će potom svako iz te iste Evrope moći doći sa šakom deviza i kupiti šta želi za tepsiju ribe jer smo zahvaljujući takvim "stručnjacima" postali još bedniji i jeftiniji? Zastrašujuće je koliko samouvereno govorite o nečemu o čemu očigledno nemate ni najmanjeg pojma, iako ne i iznenađujuće - vi ste, lično vi, slika i prilika mentaliteta i "stručnosti" građana ove zemlje zbog kojih je ona danas tu gde jeste.
JADRANKA
Naši preci nisu znali da seju i uzgajaju pšenicu kukuruz itd i mi ništa nismo naučili od njih.
Robovi njima trebaju.Treba njima stanovništvo koje će samo ko muve bez glave da rade za njih.I oni da upravljaju.hrane nas otrovima raznim itd.oni da se bogate.
Naša vlast za sve pare trči u tom pravcu.
mik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar