Zvanični podaci inspekcija govore da lažni med danas pokriva 30 procenata tržišta pčelinjim proizvodima u zemlji.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović kaže da se borba te organizacije i pčelara koji pošteno rade svoj posao isplatila i da je Veterinarska inspekcija uspela da izbaci sa tržišta velike falsifikatore iz megamarketa. To su bile firme koje su se bavile prodajom falsifikovanog meda, ali ne i njegovom proizvodnjom.
Da bi se Srbija izborila sa problemom lažnog meda na tržištu, a potrošači bili sigurni da jedu pravi pčelinji proizvod, Živadinović smatra da jedno od rešenja predstavljaju - veće kazne za falsifikatore.
"U Srbiji postoje firme koje se bave falsifikovanjem meda, inspekcija ih uhvati na delu u trgovinama, med se uzorkuje, nakon toga se utvrdi da ne valja, a oni plate kazne i nastavljaju dalje", objašnjava Živadinović kako sve funkcioniše u praksi.
Prema njegovim rečima, sistemsko kažnjavanje ovakvih falsifikatora je u pripremi i kod nas, kao što postoji u zapadnim zemljama. Međutim, smatra, to neće ni brzo ni lako zaživeti. Jedna od takvih "zapadnih" mera, kaže, mogla bi biti da se onima koji su dokazani falsifikatori zatvore firme na dve godine.
Prema procenama SPOS-a, lažni med u Srbiji se samo kroz legalne tokove proda u vrednosti od oko 1,5 miliona evra godišnje dok podatke o prodaji meda nelegalnim putem nemaju.
Lažni med nastaje najčešće, kaže, tako što se meša sa šećerom ili sa glukuzno-fruktuoznim sirupom od kukuruza, a takav se može i dalje naći u manjim trgovinama i na nekim pijacama, i to najviše u Vojvodini. Obmanuti potrošači, ustvari, misleći da kupuju pravi med, kupuju "kilo šećera".
"Obično kažemo onima koji se odlučuju da kupe jeftine zamene meda da im je još jefitnije da kupe kilogram šećera i pomešaju ga sa toplom vodom. Ako im je bitno da jedu med, onda moraju da ga kupe kod pčelara ili u trgovinama koje su društveno odgovorne i prodaju pravi prirodni med", ukazao je Živadinović.
Ono što može da ukaže da je med falsifikovan, objašnjava Živadinović, jeste pre svega cena jer tegla pravog meda ne može da košta 300 ili 350 dinara, jer toliko ne košta ni proizvodna cena meda. Međutim, s druge strane, ima falsifikatora koji svoj "med" prodaju i po visokim cenama želeći da na taj način obmanu potrošače.
Kada se med kristalizuje, to je još jedna potvrda da je med pravi, ukazuje Živadinović, jer se lažni med pravi tako da se ne kristališe.
"Svaki pravi med mora da se kristališe, neki za mesec dana, neki za godinu ili dve, neki čak za četiri. Kada se med kristališe u tegli od vrha do dna, možete biti skoro 100 odsto sigurni da je med pravi", objašnjava Živadinović.
Poručuje potrošačima i da kada kupuju med provere njegov izgled jer nijedan prirodni med ne može biti potpuno kristalno providan, već mora biti zamućen.
U Srbiji se, inače, ako je lošija sezona, godišnje proizvede od 4.000 do 6.000 tona meda, a u dobrim sezonama prinosi se kreću od 10.000 do 12.000 tona. Od te proizvedene količine, navodi Živadinović, Srbija obično izveze od dve do tri hiljade tona meda koji ima ocenu vrhunskog kvaliteta.
Srbija, takođe, i uvozi med, ali on nije lošeg kvaliteta, objašnjava Živadinović i navodi da je uglavnom reč o medu od biljaka koje kod nas ne postoje. Na primer, reč je o medu od biljke manuka sa Novog Zelanda ili nekoliko tipova meda iz Grčke, a godišnje uvezemo od 30 do 100 tona.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 13
Aleksandar Bikar
da prođe 5-6 meseci od momenta vrcanja
da bude sadržaj vode u medu između 13 i 14%
Kada se ukristališe u tegli bude potpuno beo. sasvim isto kao svinjska mast.
Mate
realno
-Držati kašiku iznad plamena sveće/upalajča postepeno zagrevajuci dok med ne prokljuca, (oko 2 min. ) ako vri i ne menja boju i miris, pravi je, ako potamni ili miriše na šerbet, onda nije .
- protrljajte malo meda izmedu kažiprsta i palca , dok se ne raspadne. Nešto meda će se apsorbovati u kožu, ako ima meda, jer je čist med dobar za kožu. Prirodni med nije ljepljiv, a ako je med koji utrljate izmedu prstiju lepljiv, to znači da u njemu ima šećera ili zaslađivača.
- nekoliko kapi meda na papir. Čist med neće probiti papir dugo vremena, jer ne sadrži vodu.
-Vrh šibice umočite u med i pokušajte je zapaliti. Prirodni med neće smetati da se šibica zapali.
- u čašu vode dodati jednu kašičicu meda. Pravi med ce se zgrudavati i spustiti na dno, a lažni med ce se početi otapati.
- U čašu staviti jednu supenu kašiku meda i isto toliko destilovane vode. Dobro izmešati i dodati par kapi joda. Ako poplavi, onda je falsifikat u koji je dodavan skrob ili želatin.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar