Srbija čeka Zakon već šest godina, ali su predloženo rešenje već odbacile sve grupe roditelja, trvrdeći da im neće doneti istinu. Za to vreme, mediji izvan Srbije donose nove detalje o aferi koja je u Srbiji zataškavana, piše
N1.
Nova svedočenja o događajima starim nekoliko decenija, koji su i danas bez epiloga. Akteri su progovorili u dokumentarnom filmu Turske radio-televizije o nestalim bebama u Srbiji.
Najpre babica, koja svedoči o sumnjivim posetama nepoznatih ljudi porodilištu u Beogradu. "Nakon posete tih nepoznatih ljudi, koji nemaju veze sa klinikom, obično lekar ginekolog koji je vodio porođaj saopštava da je beba preminula", rekla je babica.
A potom i priča onih koji su u bebi blokove dolazili po decu, čije je usvajanje trebalo da plate hiljadama tadašnjih maraka.
"Doktor reče - je li lepa? Kao anđeo, ja se zaljubio. Ja sam tada po prvi i poslednji put neki osećaj dobio da sam ja otac. I kroz to razmišljanje, doktor reče - biraj. Kad je on rekao biraj, ja sam se sledio, skamenio, ja sam se razbio kao čaša o beton. Onda sam ja shvatio da nešto ne štima".
Da ne štima shvatili su i roditelji okupljeni u nekoliko udruženja koja tragaju za istinom o nestalim bebama. Sa nepotpunim smrtovnicama u rukama i bez obdukcionih nalaza, godinama upozoravaju na nelogičnosti, na činjenicu da osim da su im deca mrtva ne znaju ni za njihovo grobno mesto, ni tačan razlog smrti deteta. Od države su tražili mehanizam da se utvrdi istina, a dobili su vladin predlog zakona. Mišljenje o njemu izneli su u skupštini na javnom slušanju krajem novembra.
"Ovaj zakon, gospodinu gostu se izvinjavam što ću ovo da uradim ovako (cepa zakon). Donesite zakon o ukradenim bebama", rekao je Vladimir Čičarević na javnom slušanju u Skupštini krajem novembra.
Bez izmena, predlog zakona koji je tada pocepan, već naredne nedelje naći će se na dnevnom redu Skupštine pred poslanicima.
"Ovaj zakon je propast za nas roditelje. Taj zakon nas neće dovesti do istine. Nikada nećemo saznati šta je sa našom decom", smatra Jasmina Stojanović iz Beogradske grupe roditelja.
Ovako razlog za to vidi majka deteta koje je preminulo pre 27 godina. "Na brzinu ubačen da bi se, ajde da narodski rečeno kažem, zamazale oči Evropskom sudu za ljudska prava", smatra ona.
Zakonom se u članovima 22. i 23. određuje novčana naknada zbog povrede prava na porodični život i ukoliko ne može da se utvrdi status nestalog novorođenčeta. "Pravična novčana naknada ne može da se dosudi u iznosu većem od 10.000 evra", stoji u zakonu.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov koja je, kaže, više od 300 puta predlagala izmene krivičnog zakonika i da krivično delo krađe beba ne zastareva sada pita - koliko koštaju deca članova Vlade?
"Kako će, ko će da odlučuje vrednost dece, ako piše da imaju mogućnost odštete do 10.000 evra, ko će odlučivati o tome koje dete vredi 500 evra, koje 5.000, a koje 10.000? Tako da je ovaj zakon sve, samo ne ono što treba da bude", navodi poslanica Aleksandra Jerkov.
A prema presudi Evropskog suda za ljudska prava, Srbija je već šest godina u obavezi da uspostavi mehanizam za rešavanje svih slučajeva poput Zorice Jovanović koja je Srbiju, zbog nestale bebe, dobila u Strazburu. Predlog zakona to nije, upozoravaju iz organizacije Astra.
"Tretiraće se slučajevi kroz vanparnične postupke, što isključuje pravu istragu o sudbini dece i najviše je sporan član 21. koji otvara vrata sudu da donese odluku da je nemogće utvrditi status deteta", kaže Hristina Piskulidis, NVO Astra. A to je, saglasne su sagovornice N1, povratak na početak, legalizacija statusa kvo i nerešavanje problema.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 15
Gledajmo Dnevnik2
DSA
666
ovde je toliko puno losih stvari da je zaista pravo cudo na koji nacin normalni ljudi mogu da opstanu .
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar