Nedostatak kadrova najviše se oseća u IT sektoru, ali i u nastavnom kadru. Zato za inicijalno obrazovanje nastavnika treba naći dugoročno rešenje, prenosi
RTS zaključak.
"Iskreno se nadam da će to biti neki načini na koje kroz programe kratkog ciklusa možemo da osposobimo određen broj ljudi da se na kompetentan način bave tim poslom. To bi uticalo i na povećanje zapošljavanja. Mislim da je situacija sa nastavničkim zanimanjima vrlo osetljiva u ovom trenutku. Jer to su teške studije, posao je zahtevan, izuzetno ogovoran za budućnost naše zemlje, a mislim da nadoknada za taj posao nije adekvatna", objašnjava prof. Ivanka Popović, predsednica Konferencije univerziteta Srbije.
Do tada, da bi nastavnici ostali na radnim mestima, omogućiće im se prekvalifikacije i tutori, a stimulisaće se i školovanje budućih nastavnika.
"Dok ne rešimo pitanje dugoročnijem pristupu ovoj priči, jednoročno ćemo određivati fondove i stipendije za deficitarne struke, naročito se tu ističu matematika sa informatikom, fizika i neke druge. Ali deficit moramo da rešimo i na druge načine. Jedan od načina je da zadržavamo mlađe penzionere, da angažujemo studente završnih godina, apsolvente, u tom smislu moramo da korigujemo i postojeće zakone gde smo to podigli na potrebu da bude master, zaista je to u ovom trenutku preambiciozno", objašnjava ministar prosvete Mladen Šarčević.
Tako će, na primer, student koji se školuje za rad u obrazovanju, imati stipendiju, pravo na studentski dom, uz obavezu da određen broj godina, koliko je stipendiran, provede u sistemu obrazovanja. Kratkoročne mere, kaže Šarčević, moguće je primeniti već od septembra.
Veće plate deficitarnim nastavnicima
Ministar je najavio i povišice za matematičare i druge deficitarne profile.
"Nemamo dovoljno nastavnika matematike i fizike i mnoge škole imaju problem da obezbede ove predavače. Glavni razlog su male plate. Studenti matematike, fizike ili informatike neće da rade u prosveti. Oni sebe vide u privredi, gde su plate mnogo veće. Predložićemo da se od 1. septembra plate deficitarnim kadrovima u prosveti uvećaju do 30 odsto", rekao je Šarčević.
Inače, problem nedostatka ovih profila već dugo muči prosvetni sistem. Prema infomacijama
"Novosti", u jednoj beogradskoj gimnaziji celo prvo polugodište deca skoro da nisu ni imala časove matematike, a problem im je i latinski jezik, jer kada nastavnik ode na bolovanje nema ko da ga zameni, pošto na tržištu nema nastavnika latinskog. U školama nedostaju i nastavnici engleskog i nemačkog jezika.
Deficitarne predmete često predaju i studenti. Prema prošlogodišnjim podacima Ministarstva prosvete, nestručnih nastavnika u Srbiji bilo je oko 1.000 i oni su učili oko 27.000 osnovaca. Ti podaci su pokazali da ima 457 nestručnih nastavnika matematike, 239 fizike, 109 nastavnika informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nestručnih nastavnika engleskog jezika.
Nestručnim kadrovima smatraju se nastavnci koji nemaju potrebno obrazovanje, propisano pravilnicima Ministarstva prosvete. To, međutim, ne znači da oni nisu sposobni da, recimo, đacima petog razreda predaju matematiku, ali pravno i usko stručno gledano, nemaju formalne kompetencije.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 26
propaganda
Ako, Srbijo.
Sad radim za stranu firmu, imam bar duplu platu od deficitarnog profesora nemačkog, a vama decu neka uče nepismene sujetne babe. Nije nemački medicina koju svaka podmitljiva šuša završava i sedi na birou jer neće da radi u Nemačkoj i uči nemački.
Profesor matematike
Da nije tako imali bismo i matematičara na birou za nezaposlene!
Napred ministre.
fizis
Protiv povećanja plata buni se velika većina nastavnika, a mnogo ih je jer nijedan od njih ne pripada skupu ovih"deficitarnih".Jasno je zašto ih nema - fakultet pretežak -i oni malobrojni koji zavrse neće u prosvetu - da za toliki trud i znanje dobiju platu kao i učiteljica koja ,( bez namere da vredjam- naproriv poštujem duboko ) može da završi bez po muke i radi s malisanima s puno entuzijazma i užitka ).Ne bi trebalo da se kolege vredjaju i smatraju da je protivzakonito povecati plate onima koji su retko nadareni i stručni ...Ako ne treba da cenimo dobre matematičare i fizičare koji su i sami bili vrhunski djaci onda čemu uopšte služi ocenjivanje - da ga ukinemo pa da nema vredjanja i da se svi prave da sve znaju- što se i ovako dešava. Mozda odluka zvuči nepravedno ali kako drugačije dati mladima podstreh da upisu i zavrse takve nauke .Ove godine jedan student u NS upisao fiziku- inače đak generacije - a pitanje da li je odustala kad je videla da je sama na grupi!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar