Kako kažu u PKS, novi program obuka za ovu struku biće dobra prilika za sve one koji su završili tehničke i elektro-tehničke škole da se dokvalifikuju, a program će razvijati u saradnji sa srpskim privrednicima, dok će Vlada Švajcarske pružiti finansijsku podršku.
Stručnjaci ukazuju da su usled nedostatka tih profila mnoge firme prinuđene da često primaju na posao i one iz drugih struka, koji nemaju dovoljno znanja te da za njih organizuju obuke.
Rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike u PKS Mirjana Kovačević rekla je za Tanjug da je ideja da se do juna razviju programi obuka koje bi podrazumevale, pre svega, prekvalifikacije i dokvalifikacije kadra. U toku su pripremne aktivnosti posle čega će kompanije iz cele Srbije biti pozvane da se uključe.
Profesor Mašinskog fakulteta i predsednik Saveta za liftove pri PKS Nenad Zrnić kaže da su pored ovog, i mnoga druga majstorska zanimanja u Srbiji u deficitu i kao primer navodi da je u nekim servisima poput "Škode" ili "Mercedesa" teško naći kadar, da takođe nedostaju i autolakireri...
Instalateri i serviseri liftova, kaže, u deficitu su, budući da trenutno vlada ekspanzija gradnje i da se sve više liftova ugrađuje i servisira.
Procenjuje se da u Srbiji ima između 25.000 i 26.000 liftova, od čega je polovina u Beogradu, te da su zato velike potrebe za ovim stručnim kadrom.
"Zato je Privredna komora preko Centra za edukaciju i Saveta za liftove pokrenula inicijativu da omogući program dokvalifikacije, u kome bi učešće uzele i liftadžijske kompanije i monteri, proizvođači i serviseri liftova i kadar mašinske struke i elektrotehničkog obrazovanja budući da su znanja iz tih oblasti neophodna za ovaj posao", rekao je Zrnić.
Posle obuke bi dobijali sertifikate, ističe sagovornik i dodaje da je interesovanje poslodavaca za ovaj program obuke veliko.
Inače, plate instalatera i servisera liftova kreću se od 50.000 do 60.000 dinara, a neretko su dvostruko veće.
Profesor Zrnić podseća da je za montažu i popravku liftova neophodno, pre svega, odlično poznavanje mehanike i elektronike i da obučavanje novih majstora nije jednostavan posao.
Inače, na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, poslednjeg dana januara ove godine bile su prijavljene dve osobe koje su instalateri liftova i žičara, ali u toj službi ne raspolažu podacima o ukupnoj potražnji na tržištu rada.
U toku 2019. godine bilo je 11 prijava potreba za zapošljavanjem montera liftova i žičara i 126 montera instalatera sa trećim stepenom stručne spreme.
Prošle godine zaposleno je oko 200 lica ove struke, pokazuju podaci NSZ.
NSZ u prethodnim godinama nije organizovala obuke za ta zanimanja, jer za njima nije postojala potražnja na tržištu rada.
"Poslodavcima, koji u narednom periodu budu imali potrebu za angažovanjem lica na poslovima instalatera liftova, pružićemo mogućnosti za obrazovne programe - obuka na zahtev poslodavca, sticanje praktičnih znanja, pripravnici...", ističu u NSZ.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Dan pred veliki protest u Beogradu: Obustavljen železnički saobraćaj u Srbiji")
.jpg "Osnovno javno tužilaštvo naložilo MUP-u da utvrdi činjenice tokom 15-minutne tišine u Beogradu")
.jpg "Srbija za auto-put u Republici Srpskoj daje još 10 miliona evra")
.jpg "Pravnik Ilić: Brojne žalbe građana nakon zvučnog topa - svi prijavljuju gotovo identične tegobe")
Komentari 3
Očas posla
Uskoro ćemo tako obučavati i mašinovođe, a što ne bi i pilote...
Pa majku mu, valjda postoji neki dobar kurs i za hirurge?
Dok ne padne prvi lift.
Milana
Naravno to uključuje i zvučni naziv kao: profesionalni licencirani expert za liftove.
A "stručnih" kursadžija napretek, komunalni milicajac, profesionalni upravnik...
Pustinjski Banderas
Pokojni profesor Branko Šelendić je napisao izvrsnu knjigu o liftovima, njome su pokriveni klasični elektromehanički liftovi sa dvobrzinskim motorima sistema "Šindler" koje su u Jugoslaviji proizvodili beogradski "David Pajić-Daka" i zagrebački "Radnik", a kasnije "Rade Končar", kao i pokretne stepenice.
Vlada veliko šarenilo što se tiče ugradnje liftova, postoje vrlo dobri, ali i katastrofalno loši liftovi, kako klasični, tako i hidraulični. Da li će biti bar pokušaja standardizacije.
Ko će davati sertifikate, hoće li majstori koji to završe moći da rade samostalno (nadam se da ne, bar dok ne steknu malo iskustva).
Tu je i problem rezervnih delova. Užetnjače za "Daka" liftove je nekad pravila Livnica Kikinda, ali to više ne radi. Ne verukem ni da Željezara Nikšić pravi kablove.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar