Danas: Nejasno po kom zakonu država prati telefone građana

I dok je razlog zbog kojeg su se nadležni odlučili na ovaj korak jasan, ostaje nepoznato – na osnovu kog zakona je vlast sebi uzela za pravo da preko mobilnog telefona nadgleda kretanje građana.

Kako za Danas pojašnjava Damjan Mileusnić, istraživač u organizaciji Partneri za demokratske promene Srbija, posebne dokazne radnje poput prisluškivanja i praćenja mogu da se preduzmu ukoliko postoje osnovi sumnje da neko priprema izvršenje krivičnog dela.

"Međutim, to je slučaj samo za pojedina krivična dela, koja su propisana članom 162 Zakonika o krivičnom postupku. Krivična dela Nepostupanje po zdravstvenim propisima i Prenošenje zarazne bolesti ne nalaze se među njima", kaže Mileusnić.

Primena posebnih dokaznih mera inače, prema ZKP, kreće od nadležnog tužioca, koji obrazložen zahtev za njihovom primenom podnosi sudu.

Dozvolu da se mere primene daje sudija za prethodni postupak, a sam čin sprovodi BIA, policija ili vojna služba. Dakle jedini zakoniti način da se prati komunikacija građana je uz odobrenje suda, a sud po zakonu ne može tu meru da odobri ukoliko se sumnja da je neko počinio dela kojima se krše zdravstveni propisi.

Dugačka lista dela za koja se, u slučaju sumnje, može odrediti nadzor, idu od teškog ubistva do davanja i primanja mita, ali ne podrazumeva i dva dela za koja eventualno mogu da se sumnjiče ljudi koji krše mere izolacije.

Najzad, ne treba zaboraviti da je trenutno na snazi vanredno stanje i da Ustav u takvim situacijama dozvoljava suspenziju određenih ljudskih prava. Jedno od tih prava je i ona na privatnost. Međutim, to što je vanredno stanje ne znači da ne postoji procedura koja mora da se ispoštuje.

"Ustav predviđa kada su ograničenja ljudskih i manjinskih prava moguća, ali takođe mora da postoji i posebni akt kojim će biti propisano na koji način, u koju svrhu i u kom obimu se pojedina ljudska prava ograničavaju", pojašnjava Damjan Mileusnić.

Tekst u celosti pročitajte na sajtu Danasa.