Nema dovoljno podataka da se proceni efikasnost leka za koronu koji je počeo da se proizvodi u Galenici

Hlorokin, sintentički derivat kinina, prepisuje se više decenija za malariju. Postoji derivat hidroksihlorokin, HC, koji se bolje podnosi, a koristi se za lečenje lupusa i reumatoidnog artritisa.

Čekajući na vakcinu, naučnici ispituju brojne terapeutske mogućnosti, među kojima i sa više postojećih lekova, kao što su antiviralni lekovi i hidroksihlorokin. Hlorokin i hidroksihlorokin imaju prednost jer su već na raspolaganju, jeftini su i dobro poznati, navodi agencija Frans pres.

Rezultati testova in vitro ovog leka u primeni lečenja novog korona virusa pokazali su efekte ali često naučni rezultati in vitro ne ponove se uživo kada su primenjeni na čoveku.

Pozitivne rezultate pokazali su određeni testovi tog leka urađeni u Francuskoj i u Kini.

Međutim Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i više naučnika procenjuju da je nemoguće izvući takav zaključak samo na osnovu tih studija zbog načina na koji su sprovedene, navodeći da je broj pacijenata suviše ograničen.

Kao potvrda te tvrdnje, druge, nedavno urađene studije, pokazale su da lek nije efikasan, prenosi Frans pres.

SZO navodi da prati tekuće kliničke testove koji se odnose na COVID-19, uključujući i studije o upotrebi hlorokina i njegovog derivata hidroksihlorokina za lečenje ili prevenciju te bolesti.

"Trenutno nema dovoljno podataka da se proceni efikasnost bilo kog od tih lekova u lečenju pacijenata obolelih od COVID-19, ili u prevenciji dobijanja korona virusa", navodi SZO na svom sajtu.

Ukazuje se da bi uzimanje velikih doza tih lekova moglo da ima nepoželjne ili vrlo ozbiljne zdravstvene posledice.

SZO navodi da za sada nema leka koji se koristi za korona virus, i da se moguće vakcine i konkretni lekovi ispituju na kliničkim testovima. Ta organizacija UN navodi da ima sistematski i transparentan proces za istraživanje uključujući za kliničke probe lekova i da je od 7. januara pokrenuto ubrzano razmatranje efikasnih testova, vakcina i lekova.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) navodi da se jedan broj lekova testira za korona virus, ali da je potrebno da se ti lekovi bolje procene u kontrolisanim probama. Navodi se da je u toku nekoliko kliničkih proba da se proceni njihova efikasnost ali da rezultati još nisu raspoloživi.

Evropska agencija za lekove (EMA) upozorila je 1. aprila da bi lek hlorokin i njegov derivat hidroksihlorokin trebalo da se pri lečenju obolelih od virusne bolesti COVID-19 koristi samo u kliničkim ispitivanjima ili hitnim programima u okviru strogih protokola koji su odobreni u svakoj zemlji.

"Veoma je važno da pacijenti i zdravstveni radnici koriste hlorokin i hidroksihlorokin samo za odobrene indikacije ili u kliničkim ispitivanjima ili hitnim programima za lečenje COVID-19", objasnila je EMA.

Zbog mnogih nepoznanica veliki deo naučne zajednice, kao i francuske ili američke sanitarne vlasti, pozivaju na šire testiranje ovih lekova.

Rasprava je usredsređena na one koji pozivaju na oprez, dok se ne sprovedu dobro testovi i one koji preporučuju upotrebu leka na veliko u ime sanitarne hitnosti, navodi Frans pres.

Lekari naučnici i sanitarne vlasti upozoravaju protiv prebrzog uzimanja tih supstanci zbog rizika nestašice za hronično obolele kao i zbog brojnih nepoželjnih efekata. Brojni efekti mogu biti ozbiljni, bubrežni, dermatološki ili srčani. Prekomerna doza može da bude opasna i smrtonosna.

U SAD, Agencija za lekove (FDA) odobrila je upotrebu tog leka protiv COVID-19, samo u bolnicama i na prilagođen način kada klinički test nije raspoloživ ili moguć.

U Francuskoj se upotreba hidroksihlorikina ograničava na bolnice samo u teškim slučajevima.

Švedska agenicja za lekove je išla dalje i 2. aprila odlučila da ograniči prepisivanja hlorokina i hidroksihlorokina samo za određene bolesti, ne za COVID-19, zbog nedostataka podataka o tome da li je štetan za obolele od virusa korona.