Uz to, ova dvadesetpetogodišnjakinja, ima i dve prateće hronične bolesti – imunološku bolest štitne žlezde Hašimoto tireoiditis i insulinsku rezistenciju.
Uprkos tome, na poziv Kontakt centra za informacije o COVID-19, dobila je odgovor da ne treba da se testira i da sedi kod kuće.
"
Smatrala sam da sam ugrožena grupa jer sam negde pročitala, ali kad sam ih zvala rekli su da to uopšte nisu bolesti koje su rizične za COVID-19. Dva puta sam zvala Centar", navodi ona za
Radio Slobodna Evropa.
I nije samo ona, uz Tamaru su se, uz slične simptome, razboleli i njen suprug i šestomesečna beba.
"Rekla sam im da imam prevremeno rođenu bebu i da imamo simptome. Oni su rekli da samo sedimo kod kuće, u samoizolaciji, da ne izlazimo nigde. To nam je sve rečeno usmenim putem. Niko nije dolazio da nas proverava, apsolutno. Sve što smo radili, radili smo na svoju ruku, sedeli kod kuće i to je to“, kaže Jezdić Džaković.
Ona dodaje da nisu proveravani ni njihovi kontakti, niti je bilo ko proveravao poštuju li preporuku samoizolacije. Ovo sve događalo se pre oko mesec dana, kada je pandemija virusa korona u Srbiji tek uzimala maha.
Počelo je tako što se baka Tamare Jezdić Džaković razbolela i nakon što je testiranjem utvrđeno da je zaražena korona virusom. Tamarina baka, sa kojom i živi u istoj kući, u međuvremenu je provela tri nedelje lečeći se u bolnici. Lečenje je dobro prošlo, a poseta nadležnih usledila je po njenom povratku kući.
"Prošle nedelje su došli i od tada zovu svaki dan ali, eto, dve nedelje pre toga niko nije dolazio", objašnjava Jezdić Džaković.
Koji su kriterijumi za testiranje?
Direktor Klinike za infektivne bolesti u Beogradu i član vladinog tima na suzbijanju bolesti Goran Stevanović rekao je na konferenciji za novinare 15. aprila, odgovarajući na pitanje RSE, da je nezahvalno govoriti o pojedinačnim slučajevima uz oskudne informacije.
"Ono što je bitno jeste da sve osobe koje imaju bilo kakve simptome respiratorne infekcije, povišenu temperaturu bez obzira da li su imale kontakt ili nisu, a ova dama jeste, da se jave u određene COVID ambulante doma zdravlja gde će biti pregledane gde će se uzeti još dopunski podaci i tek nakon toga će se utvrditi da li ima potrebe da se radi bilo kakva dopunska dijagnostika ili ne. Postoje jasno utvrđeni kriterijumi po kojima se vrši testiranje i ne testira se praktično svaka osoba koja ima bilo kakve simptome respiratorne infekcije nego ona koja uz simptome može da se uklopi u sliku COVID-19", rekao je Stevanović.
Kako napominje
Radio Slobodna Evropa, Tamara Jezdić Džaković je simptome imala pre nego što su u Srbiji počele da funkcionišu COVID ambulante pri domovima zdravlja (7. aprila) i u tom trenutku jedina adresa za pomoć bio Kontakt centar.
Stručnjaci – lekari, epidemiolozi koji zajedno sa Vladom Srbije rade na suzbijanju širenja korona virusa u Srbiji više puta su menjali mišljenje o tome da li je obimno testiranje potrebno ili ne.
Od pojave prvog slučaja virusa korona do danas prošlo je mesec i po dana i u tom periodu u Srbiji je testirano više od 45.000 osoba. U prvim danima, od 6. marta, kada je registrovan prvi oboleli, testiralo se tek par desetina građana na dan.
Zapravo, sve do 24. marta prosečan broj dnevno testiranih nije prelazio 100, pokazuju podaci sa vladinog sajta covid.rs. U većem obimu Srbija nije počela da testira ni nakon apela Svetske zdravstvene organizacije (SZO) čiji je generalni direktor Tedros Adhanom Gebrejesus sredinom marta, u cilju suzbijanja širenja virusa, poručio državama: "Testirajte, testirajte, testirajte".
"Prioritet nije da što više ljudi testiramo, nego da sprečimo širenje zaraze", rekao je pokrajinski sekretar za zdravstvo i član Kriznog štaba Zoran Gojković, dan nakon poruke generalnog direktora SZO, 16. marta.
Međutim, da je masovno testiranje upravo ključ za suzbijanje zaraze bio je savet i tima lekara iz Kine svega pet dana kasnije prilikom dolaska u Srbiju. Nakon takve poruke iz Kine, promenu pristupa testiranju nisu najavili predstavnici struke već predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je u borbi sa korona virusom najavio "agresivniji pristup i masovna testiranja". Prvo značajno povećanje broja testiranja u Srbiji (više od hiljadu dnevno) počelo je tek pre nepune dve nedelje.
Ima li posledica?
Epidemiolog Zoran Radovanović za RSE kaže da je Srbija zakasnila u masovnom testiranju iz jednostavnog razloga što nije imala dovoljno testova.
"Mi smo na početku imali jako malo testova i tvrdili da svega imamo dovoljno što nije bilo tačno, naravno. Ali, eto, to je bilo politički korektno. Mi u tom prvom periodu nismo testirali. Najbolje rezultate imale su zemlje koje su energično testirale, otkrivale aktivno obolele u populaciji. Ako tako selektivno testirate, samo po nekim vrlo strogim kriterijumima, onda omogućavate da se bolest nesmetano prenosi. Dakle, zabrane imaju efekta samo ako su praćene tim aktivnim istraživanjem i utvrđivanjem mogućeg izvora zaraze. Tu je bio naš problem", objašnjava Radovanović i dodaje da je ogroman napredak postignut poslednjih dana otkako je dnevni broj testiranja nekoliko hiljada.
U ovom trenutku u Srbiji se testira više od 3.500 ljudi dnevno, a od ove nedelje biće ih, bar prema najavama iz Vlade Srbije, još više. Naime, u Kliničkom centru Srbije počela da radi jedna od dve laboratorije nedavno isporučene iz Kine. Radi se o laboratorijama koje su delom donacija Kine a delom ih je finansirala Srbija.
Kako je iz Vlade saopšteno, kroz njih će se u Beogradu analizirati 2.000 testova na dan, dok će kapacitet druge laboratorije, u Nišu, biti 1.000.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Dan pred veliki protest u Beogradu: Obustavljen železnički saobraćaj u Srbiji")
.jpg "Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu: Zlonamerne insinuacije Ane Brnabić")
Komentari 15
Pacijent
Nepismen
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar