Kako piše
Dojče vele, takozvana pasivna imunizacija je vid tretmana u kom se krvna plazma uzima od osoba koje su se oporavile od korona virusa, kako bi se dala onima koji ne mogu sami da razviju antitela sa kojima bi se organizam izborio protiv virusa. I u Srbiji i u Nemačkoj već postoji veliki broj oporavljenih pacijenata i u obe zemlje je velika zainteresovanost da se donira krvna plazma.
Naučna saradnica na Institutu za primenu nuklearne energije Marija Gnjatović kaže da su kandidati za doniranje plazme isključivo oni pacijenti koji su razvili visok nivo efikasnih antitela nakon infekcije, što nažalost nije uvek slučaj.
Prema njenim rečima, visok nivo antitela ne podrazumeva automatski i njihovu efikasnost u borbi sa virusom, ali je svakako bolja šansa ako je nivo antitela visok. Ono što još uvek nije poznato je da li pacijenti sa simptomima Covida-19 razvijaju manje ili više antitela od onih bez simptoma.
Prema dosadašnjem istraživanju frankfurtskog Instituta za transfuziju krvi, postoje pacijenti koji su imali jake simptome, ali su slabo razvili antitela. Sa druge strane bilo je pacijenata koji nisu imali simptome, a razvili su snažna antitela. Na ovom Institutu se trenutno utvrđuje da li težina bolesti i vrste simptoma imaju neki uticaj na izgradnju antitela u organizmu.
Profesor Erhard Zajfrid sa frankfurtskog Instituta za transfuziju krvi i imunologiju istakao je da se na ovaj vid lečenja gleda kao na "paket pomoći u vanrednoj situaciji, kada nemate lekova i vakcina", i dodao da ništa ne može da zameni aktivnu imunizaciju koja bi se postigla vakcinacijom. Ono što je sigurno jeste da se ovom terapijom ne mogu masovno lečiti pacijenti.
"Ova terapija se pruža samo teško obolelim pacijentima čiji organizam ne može sam da razvije antitela", kaže Gnjatović.
Potrebne kliničke studije za utvrđivanje efekasnosti terapije
Iako je u zemljama poput Nemačke, Kine, Amerike i Južne Koreje, na manjem broju pacijenata već utvrđeno da je tretman krvnom plazmom doprineo oporavku pacijenata, potrebna su detaljna klinička ispitivanja kako bi se utvrdila istinska efikasnost ove terapije.
Na frankfurtskom Institutu za transfuziju krvi započeta je prva takozvana prospektivna kohortna studija na svetu čiji je cilj da se ispita efikasnost krvne plazme u lečenju teško obolelih. Od dve grupe pacijenata zaraženih korona virusom, jedna će primati krvnu plazmu sa antitelima protiv korone, a druga samo lekove koji se trenutno primenjuju radi ublažavanja simptoma bolesti.
"Terapija krvnom plazmom može imati i neželjena dejstva poput alergijskih reakcija, a može se desiti i da pacijent jednostavno ne reaguje na terapiju", objašnjava za Dojče vele profesor Zajfrid i istakao da će studija doprineti razumevanju imunološkog odgovora organizma, koji predstavlja ključ u daljoj borbi protiv pandemije korona virusa.
U Srbiji će takođe biti organizovana klinička ispitivanja na Institutu za transfuziju krvi, gde će se dalje ispitivati efikasnosti ove terapije.
Zaštitni imunitet makar na određeno vreme
Krvna plazma, međutim, ne služi samo za lečenje obolelih, već ima i izuzetan značaj za utvrđivanje razvoja imuniteta protiv korona virusa. Trenutno se u naučnoj zajednici opsežno istražuje kako bi se utvrdilo koliki procenat ljudi gradi imunitet i koliko on traje.
Gnjatović je istakla da su ranija ispitivanja na osobama koje su obolele od SARS-a i MERS-a, koji su iz iste porodice korona virusa kao SARS-CoV-2 i da je tada utvrđeno da se imunitet stvara od dve pa čak i do pet godina.
"Neki virusi stvaraju dugotrajni imunitet, ali postoje određeni virusi koji stvaraju imunitet samo na određeno vreme, poput virusa gripa. Kod drugih virusa se stvaraju antitela koja nisu u stanju da odbrane organizam od virusa, što je slučaj sa HIV-om", poručuje Gnjatović.
Ona ističe da je mišljenje celokupne naučne zajednice da će se kod SARS CoV-2 imunitet razviti makar par meseci do godinu dana, što je potvrđuje i profesor Zajfrid.
Oboje stručnjaka ističu da je najbitnije da se što više ispituje imunološki odgovor osoba koje su preležale virus, jer one tim pre mogu da se vrate na posao, bez rizika da će se ponovo zaraziti ili širiti virus. Kako bi se ispitivao imunitet, potrebni su jako pouzdani testovi koji detektuju prisustvo antitela u krvnoj plazmi.
Najbezbednija je domaća proizvodnja testova
Institut za primenu nuklearne energije u Zemunu najavio je da će za nešto više od mesec dana započeti proizvodnju takozvanih ELISA testova, koji treba da ustanove ukupno prisustvo antitela u krvi.
"Od svih testova naše iskustvo pokazuje da su ELISA testovi pouzdaniji od brzih testova, koji izgledaju kao testovi za trudnoću. Ti testovi nemaju mogućnost da detektuju visoko ili nisko prisustvo antitela, a ELISA testovi to mogu i to nam je važno da bismo razumeli imunološki odgovor", dodaje Gnjatović.
Ona je istakla da najbitniji razlog za razvijanje domaćih testova leži u činjenici da kod testova iz inostranstva nije zagarantovana pouzdanost.
"Ako je neko preležao neki drugi korona virus, može da se dobije lažno pozitivan rezultat ako imate loš test", zaključuje ona.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Dačić: MUP nema šta da krije - nismo koristili ni pendrek, a kamoli neka druga nezakonita sredstva")
.jpg "Osnovno javno tužilaštvo naložilo MUP-u da utvrdi činjenice tokom 15-minutne tišine u Beogradu")
Komentari 3
Sve u krug u zemlji
Žika
Liči po intezitetu kao da je španska gripa,kuga i ništa više.
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar