Ispostavilo se da Srbija tih prvih dana nije oskudevala jedino sa prva dva navedena proizvoda, piše
Al Jazeera Balkans.
Kada su zvaničnici saopštili vest da je Srbija počela da proizvodi kvasac, nekima je bilo smešno, možda i zato što je saopšteno kao da je osvojena najsavremenija tehnologija, gotovo kao da je Srbija među prvima počela proizvodnju vakcine protiv Covid-19.
Potom su usledile vesti da je u nekim fabrikama počela proizvodnja zaštitnih maski, sredstava za dezinfekciju, da bi se na kraju stiglo i do testova za koronavirus i respiratora i više nije bilo smešno.
Mnogi su se zapitali kako je je u zemlji, koja verovatno spada u evropski vrh kada je reč o broju pekara po glavi stanovnika, moguća vest o početku proizvodnje kvasca. Kasnije se ispostavilo da je, bar što se kvasca tiče, zapravo reč o početku proizvodnje punim kapacitetom u jednoj fabrici. I hoće li pandemija trajno vratiti proizvodnju makar onih roba koje se mogu pokazati strateški važnim za svakodnevni život u kriznim situacijama, kada neke zemlje počnu da uvode ograničenja izvoza?
Nestašica sredstava za dezinfekciju na početku epidemije u Srbiji rešena je pomoću domaće proizvodnje.
Ukoliko to postane trajnija pojava, postavlja se pitanje treba li male zemlje koje su tokom pandemije vratile proizvodnju nekih važnih proizvoda, da je zadrže i kada ona prođe i da li će to učiniti.
Ekonomista dr Ljubomir Madžar, profesor emeritus Alfa BK univerziteta, inače zagovornik globalizacije, smatra da se njeni tokovi neće bitno promeniti zbog ovog velikog potresa.
On veruje i da promene koje su se dogodile u proizvodnji tokom pandemije neće biti trajnog karaktera.
"Ako se neko sada preorijentisao na proizvodnju maski, treba imati u vidu da je sada za tom robom velika tražnja. Kada se stvari jednom normalizuju, neće biti takve tražnje za maskama. Dakle, ono što je tokom pandemije pokrenuto iz nužde, po mom mišljenju, nema veliku verovatnoću da preživi u normalnim uslovima", objašnjava Madžar za Al Jazeeru.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović ne isključuje mogućnost da se krene u realizaciju koncepta "samodovoljnosti", ali je ne smatra previše verovatnom.
"Na žalost, današnji ekonomski sistem je tako postavljen da se proizvodni kapaciteti stvaraju makar za regionalni ili kontinentalni, ako ne i za globalni nivo. Ni jedna strana investicija u Srbiji nije ostvarena sa namerom da se snabdeva tržište Srbije, već makar ceo region bivše SFRJ plus susedne zemlje. Tu se radi o korišćenju 'ekonomije obima' u cilju snižavanja fiksnih troškova proizvodnje kako bi se postigla cenovna konkurentnost i zadobio dominantan položaj na nekom tržištu. Otuda od početka ovog veka toliki broj 'merdžera i akvizicija' gde se ili jaki i veliki udružuju kako bi bili još dominantniji po sistemu 'veća riba guta manju'. Dakle, razvoj domaćih kapaciteta u cilju podmirivanja sopstvenih potreba domaćeg tržišta nije poželjan, jer bi takvi kapaciteti imali izuzetno visoke troškove i bili bi nekonkurentni ili nedovoljno iskorišćeni", smatra Filipović.
I njegov kolega na fakultetu, profesor Dejan Šoškić, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, kaže za Al Jazeeru da je danas teško u kratkom roku obnoviti zatvorenije privrede.
"Izgubljeni su mnogi kapaciteti i kompetencije i mehanizmi zaštite domaće privrede su bitno smanjeni", navodi on.
Pandemija je na par primera pokazala i osetljivost stranog kapitala na vanredne okolnosti. Tako je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, prema pisanju lokalnih medija, javnost obavestio o pismu koje je dobio od južnokorejske kompanije "Jura", u kome ga moli da posreduje povratku radnika u izolaciji, navodeći da je trenutna situacija neodrživa i da može da dođe do gašenja postrojenja i prebacivanja istog u neku od okolnih zemalja. Još neke strane kompanije, koje su kao i "Jura", dobile značajne subvencije po svakom zaposlenom od države, sada otpuštaju radnike. Takvi primeri ponovo otvaraju pitanje da li bi Srbija trebalo da menja dosadašnju ekonomsku strategiju i da se umesto davanja velikih podsticaja stranim kompanijama, okrene podsticanju domaćih investicija.
Profesor Šoškić kaže da je oduvek bilo pogrešno i nerealno misliti da će samo strani kapital moći da razvije Srbiju.
"Strani kapital može da doprinese tom procesu, ali je ključno razvijati institucije i obrazovanje i zdravstvo da domaće investicije rastu i da kvaltetno obrazovani i kompetentni ljudi ostaju u zemlji, profesionalno napreduju i razvijaju svoje kompanije i sredinu u kojoj žive. Dakle, uslov za privredni razvoj leži u dobro organizovanoj državi, sa jakim nezavisnim institucijama koje neprikosnoveno i efikasno štite ugovor, svojinu i fer uslove na tržištu. Bez toga nema uspeha", smatra Šoškić.
"Davanje subvencija stranim investitorima da dođu u Srbiju i otvore svoju proizvodnju je pogrešno i zapravo znači priznanje da naš privredni sistem nije adekvatan za poslovanje i često se svodi na to da se otvaraju pogoni koji zapošljavaju releativno nekvalifikovanu radnu snagu i plaćaju je ispod svake mere radnog dostojanstva", dodaje Šoškić.
Tekst u celini čitajte
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Albijanić: Vlast najavljuje dalju represiju nad građanima, ali je pala još 15. marta u Beogradu")
.jpg "Disciplinovanje")
Komentari 15
Leon
Лука Лабан
@Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar