Krkobabić i Škorić su rekli da je ta grana važna za revitalizaciju i prosperitet sela, ali da ima i geopolitički i bezbednosni značaj za građane Srbije. Više od 1.000 domaćinstava koja se, prema njihovim rečima, bave seoskim turizmom ostvaruje skoro deset odsto prihoda u turizmu.
U saopštenju se navodi da raste interesovanje za boravak u seoskim domaćinstvima i da je povećan dolazak gostiju iz Izraela, Turske i Kine.
Seoski turizam kao porodični posao, prema rečima Krkobabića bazira se na vrednostima tradicionalne seoske porodice a veći efekat može se postići udruživanjem.
"Zdrava i ukusna, najčešće organski proizvedena hrana, predmeti domaće radinosti, promocija kulturno-istorijske baštine uz čuvenu gostoljubivost naših domaćina čine prepoznatljive prednosti u oštroj konkurenciji za naklonost domaćeg, a posebno inostranog gosta", rekao je Krkobabić.
Istakao je da seoski turizam integriše sve vrste turizma: agroturizam, salašarski, vinski, gastronomski, garden, kamping, lovni, ribolovni, manifestacioni (muzički, književni, filmski), etno, planinski, jezerski, rečni.
Svi oblici seoskog turizma, prema njegovim rečima, treba da štite prirodne i kulturne resurse.
Krkobabić je rekao da je profesorka Nada Vidić, članica tog nacionalnog tima, ocenila da budućim investitorima u seoski turizam putokaz treba da bude i jeste Turističko selo Zlakusa, Terzića avlija, muzej na otvorenom selo Sirogojno, Kapetan Mišin breg, ali i vojvođanski salaši, krajinske i druge vinarije, etno sela i razne manifestacije.
Škorić je rekao da je seoski turizam razvijen u zapadnoj Srbiji, a da je najpoznatiji Drvengrad koji je pre izvesnog vremena bio proglašen za najbolje etno arhitektonsko ostvarenje u Evropi.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije naveo je da postoje mnogi zanimljivi krajevi bez hotela i smeštaja u domaćoj radinosti i da to otvara realne mogućnosti za povratnike da ulože sopstvena sredstva uz podršku države i lokalne zajednice.
Investicije za bavljenje seoskim turizmom onih koji imaju objekte su, kako se navodi, od 10.000 do 15.000 evra.
Nacionalni tim se, kako je navedeno, zalaže za izgradnju puteva, vodovoda, kanalizacije uvođenje interneta, što je glavna prepreka za razvoj seoskog turizma.
"Posebnim merama trebalo bi razvijati lovni turizam, a od napuštenih dvoraca u Vojvodini napraviti atraktivne turističke destinacije", navodi se u saopštenju.
Ističe se da se će, u okviru programa obnove zadrugarstva Kabineta za regionalni razvoj "500 zadruga u 500 sela", biti izdvojena sredstva za podsticaje poljoprivredno-turističkih zadruga.
Dodaje se da će za povratnike iz inostranstva i sve koji su zainteresovani za bavljenje seoskim turizmom Nacionalni tim za preporod sela organizovati stručne posete domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom, uz savete kako da se udruže u specijalizovane poljoprivredne zadruge.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "U kući u Resniku ispalio više hitaca iz vatrenog oružja i ranio starijeg muškarca")
.jpg "Brnabić: Rektor Đokić ne odlučuje samostalno, instrukcije mu daje neko ko želi da sruši Srbiju")
Komentari 12
Limanac
Stvarno treba biti talenat, pa tako nešto uspeti!!!
Inače, seoski turizam postoji u Srbiji već 40 godina. Mene su kao klinca vodili moji u selo kod Ivanjice pre 35 godina kad sam dobio zauške, pa nismo mogli na more.
Nesvest
Rade
Na ovakva mesta bi trebalo postaviti čoveka sa sela, a pod uslovom da se ne proda, što će biti teško. Sve u svemu, sizifov posao. Teško da nam opstanu sela kad seljaci imaju netporedivo lošije životne uslove od ljudi u gradovima.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar