Žilnik: Kod nas je na delu provincijski fašizam, anifašizam nije zakopan i mrtav

"Naš provincijski fašizam je projekat koji je bahat ali i vrlo fragilan i neizvestan. Antifašizam nije zakopan i mrtav. Atmosfera u društvu se giba i diše i trenutno smo u situaciji da se novouspostavljene vladajuće i bogataške klase zubima drže da sačuvaju svoju poziciju i bogatstvo. Oni drže atmosferu konflikta jer su na konfliktu i izrasli", rekao je Žilnik u Fejsbuk emisiji "Antifašizam na respiratoru" Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

Prema njegovim rečima, "novi vladari" nisu napravili ništa i drže nas u podrumima evropskog projekta.

"Zato imamo najgora pljuvanja i najgore laži. Rehabilitacija ratnih zločinaca je pljuvanje u lice onima koji su stvorili Jugoslaviju, s ciljem da se napravi brutalan i grub zaborav, da nijedno dete ne sme da kaže da se seća smrti, na primer, Save Kovačevića. Oni žele da se zaboravi jugoslovenska prošlost i pričaju se gluposti", kazao je Žilnik.

On je ocenio da je "jogurt revolucija", kada je 1988. godine Miloševićev režim na ulici srušio autonomiju Vojvodine, imala "elemente nacionalsocijalizma", a takve elemente su imale i metode i posledice Miloševićeve politike.

"U Novom Sadu smo 1988. godine gledali performans autoritarnih postupaka i nacional-socijalistički sentiment. Tada mi je naš čuveni pisac Aleksandar Tišma rekao da se seća proleća 1941. godine i da je i tada bila krenula slična retorika i za tri meseca je počelo klanje. Od Tišminih 30 drugova ostalo je samo četvoro živih", naveo je Žilnik.

Prema njegovim rečima, rušenjem Jugoslavije na ovom prostoru su napravljene "nacionalističke i plemenske države".

On je rekao da živimo u kapitalističkoj stvarnosti i u društvu u koje je hiperinflacija iz devedesetih godina prošlog veka proizvela srpske tajkune.

Žilnik je ocenio da je pandemija kovida-19 razgolitila kompletnu strukturu bahatih svetskih vladara i pokazala da su oni "ogromne budaletine, špekulanti, neznalice".

Dramaturškinja Minja Bogavac oceila je da su u društvu u Srbiji na vlasti ljudi koji su devedesetih godina 20. veka propagirali nacionalsocijalizam.

"Fašizam se uvek predstavlja kao neka vrsta reda, a ne kao zlo. Vučićeve izjave o fašizmu su u najmanju ruku licemerne", kazala je Minja Bogavac.

Prema njenim rečima, borba protiv fašizma nikada nije završena, a sam fašizam je neka vrsta društvenog korova koj počinje da buja kada se antifašisti opuste.

Ocenila je da je antifašizam odlična alatka za političku edukaciju mladih, koji nisu ideološki obrazovani i ne razumeju važnost ideologija.

"Važno je da se mladi povežu sa antifašističkim sećanjem, kroz obrazovanje", kazala je Minja Bogavac.

Istoričar iz Hrvatske Dragan Markovina ocenio je da je toom devedesetih godina u Hrvatskoj partizanska tradicija "pregažena planski i ideološki", ali se u poslednje vreme počela "stidljivo oporavljati".

"Jugoslovenski primer iz Drugog svetskog rata je jedinstven primer u Evropi, a naš partizanski pokret je bio avangarda. Uz Albaniju, mi smo jedina zemlja koja je samu sebe oslobodila u tom ratu. Bratstvo među ovim narodima je važna samosvest i bili bismo manje ekonomska kolonija nego što smo danas”, rekao je Markovina.

On je ocenio da antifašistička javnost u regionu treba da napravi svoju paralelnu stvarnost i da se ponaša “kao da ove države i režimi uopšte ne postoje”, da napravi paralelni sistem obrazovanja.

"Kod nas se desila nacionalistička kontrarevolucija, a nasleđe antifašizma se nacionalizuje i izostaje opštejugoslovenski kontekst. Istovremeno, na sceni je rođački, državni kapitalizam i u Hrvatskoj izraziti nacionalizam protiv hrvatskih Srba", naveo je Markovina.

On je ocenio da je najtragičnije da se u EU sada dešava "ekonomski nacionalizam", u kojem zapadna i severna Evropa ne žele da iskažu solidarnost sa jugom Evrope.

Emisije se realizuju na Fejsbuk stranici Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).