Crna Gora otvorila granične prelaze sa Srbijom, ali i dalje obavezni karantin i samoizolacija

Granice Crne Gore od danas će biti otvorene za građane 24 zemalja bez karantina i samoizolacije, odlučilo je Nacionalno koordinaciono telo, ali na tom spisku i dalje nema Srbije.
Crna Gora otvorila granične prelaze sa Srbijom, ali i dalje obavezni karantin i samoizolacija
Foto: 021.rs
Ulazak u Crnu Goru dozvoljen je stanovnicima Slovenije, Islanda, Hrvatske, Slovačke, Švajcarske, Albanije, Austrije, Norveške, Monaka, takozvane Republike Kosova, Nemačke, Grčke, Mađarske, Danske, Litvanije, Letonije, Azerbejdžana, Luksemburga, BiH, Bugarske, Izraela, Češke, Finske i Estonije, a sa tim zemljama dozvoljen je i vazdušni i pomorski saobraćaj.
 
U međuvremenu su Severna Mađarska i Irska izbačene sa ove liste, jer se povećao broj obolelih u odnosu na ukupan broj stanovnika.
 
 
Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti donelo je odluku da od ponoći budu otvoreni do sada zatvoreni granični prelazi sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Srbijom i Hrvatskom.
 
Crna Gora je sa Srbijom otvorilo prelaze Ranče - Jabuka, na putu Pljevlja - Prijepolje; Vuče - Godovo na pravcu Rožaje - Tutin i Čemerno na putnom pravcu Pljevlja - Priboj.
 
Na tim putnim graničnim prelazima saobraćaj putnika i robe biće u skladu sa važećim merama NKT, uključujući i meru kojom je propisano da se pri ulasku u Crnu Goru mera karantina ne propisuje građanima Crne Gore i strancima sa stalnim ili privremenim boravkom u Crnoj Gori koji ulaze iz država sa stopom potvrđenih aktivnih slučajeva infekcije virusom korona manjom od 25 na 100.000 stanovnika sa liste Instituta za javno zdravlje. Mera važi i za strane državljane koji su rezidenti država sa liste i ulaze iz država sa te liste.
 
Na listi su: Slovenija (0,43 slučaja na 100.000 stanovnika), Island (0,88), Hrvatska (2,34), Slovačka (2,93), Gruzija (3,83), Švajcarska (6,46), Albanija (7,12), Austrija (7,98), Norveška (8,10), Monako (10,20), Kosovo (11,99), Nemačka (12,61), Grčka (13,00), Mađarska (13,57), Danska (13,97), Litvanija (14,57), Letonija (15,52), Azerbejdžan (15,96), Luksemburg (16,00), Bosna i Hercegovina (16,45), Bugarska (19,82), Izrael (20,94), Češka (22,41), Finska (23,09) i Estonija (16,06).
 
Prema aktuelnoj epidemiološkoj statistici sa sajta www.worldometers.info, Srbija za sada, sa 1.306 zaraženih na milion stanovnika, ne ispunjava te kriterijume crnogorske vlade.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • db6

    01.07.2020 10:30
    Pitanje
    Pitanje za prisutne, ako sam bio u tranzitu kroz Srbiju prije 14 dana i sad sa negativnim testom izlazim iz BIH direktno u CG , je li obavezan karantin?
  • Marko

    01.06.2020 11:17
    Ne treba mi lepse more
    Meni je u Cg skroz ok za odmor. Bio sam u Dpaniji,Italiji i Francuskoj na letovanju i ok,lepo je ali nije toliko lepse koliko je skuplje. U Grckoj nisam bio niti zelim da idem jer tamo ide svaka šuša i svima puna usta Grcka,Grcka kao da su bili na Sejselima. Zao mi je sto su Cg vlasti donele takvu odluku pa mi sada samo Neum pada na pamet.
  • Proslost

    01.06.2020 10:00
    Nikad vise
    Bila , videla i hvala lepo, vise ne zelim da idem. Jaaaako daleko je to od pravog turizma!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Svemoćna Akademija

Da li će ubuduće Pravosudna akademija biti "jedina tačka ulaska u pravosuđe" i kako će takvo rešenje uticati na budućnost pravosudnog sistema?