Prosek u Srbiji manji od minimalca u Hrvatskoj
Prosečna martovska zarada u Srbiji bila je 353 evra i među najnižima je u Evropi i regionu, čak je manja i od minimalne plate u Hrvatskoj, koja je 385 evra. Radnici u našoj zemlji imaju veće plate jedino kada se porede s Makedonijom, a ekonomisti poručuju da nam sa sadašnjom ekonomskom politikom uskoro neće biti bolje.
Kao i godinama unazad, ako se pogleda region, zaposleni u Sloveniji imaju najdeblje koverte, a ispred Srbije su i Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. Kao što se razlikuju plate, tako se razlikuju i sektori koji su najplaćeniji.
U Srbiji su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveće plate u martu primili zaposleni u eksploataciji nafte i gasa - 99.021 dinar, dok su najniže bile u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj delatnosti - 10.689 dinara. U Hrvatskoj su najveću platu imali zaposleni u marketingu i istraživanju tržišta, oko 1.360 evra, dok su najmanje primili radnici u prerađivačkoj industriji - 385 evra. O razlici u platama govori i podatak da Slovenac za jednu prosečnu platu mesečno može da kupi 1.123 kilograma šećera, a Beograđanin svega 333 kilograma.
Sudeći po stavovima ekonomista, građani nemaju previše razloga za optimizam. Moguće je da zbog izbora plate budu povećane javnom sektoru, ali efekti će biti kratkoročni. Ovu mogućnost spominje Stevan Santo, dugogodišnji direktor subotičkog "Pionira", koji za Blic kaže da preglomazna birokratija predstavlja dosta glasača. Građani će misliti da su nešto dobili, ali sve će ubrzo da pojede inflacija jer nema realnih izvora za povećanje. Santo ističe da je već svima poznato zašto su plate male i šta je lek za to, ali ne želi da daje prognoze kada će se situacija promeniti.
Komentari 7
Mlađa
Gaga
MaloMorgen
A realnih pozitivnih pomeranja u privrednom zivotu nece ni biti jer ne postoje preduslovi, kako spolja tako ni u samoj Srbiji. Privreda je unistena, preduzeca upropastena, a trzista izgubljena, cak i jadno domace. Uvoznicki lobi radi sta hoce, a izvoz koji kao i postoji, destimulisan je niskim kursom dinara.
Tehnoloski i proizvodno Srbija je u decenijskom zaostatku za zahtevima trzista, tako da se plasman robe koja nije "maline" ne moze ocekivati. Kao posledica tehnoloskog zaostatka, moze se ocekivati drastican porast iseljavanja mladih strucnjaka, pogotovo ako potrebe u inostranstvu prerastu sadasnji nivo.
Privatizacija nije zavrsena, duznicki krugovi nisu zatvoreni, spoljni dug je 23 milijarde (nevrativo s obzirom na BDP Srbije).
Sve u svemu, ko god da ocekuje neke pozitivne promene, moze se slobodno smatrati samo zrtvom ocajnicke propagande vladajucih struktura i njihovim omiljenih likova sa malog ekrana. Najbolji pokazatelj je njihova potrosacka korpa, sta god pod njom podrazumevali.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar