Ova trasa sastoji se od tri deonice.
Prva je Beograd (Prokop)-Stara Pazova od 34,5 kilometra koju grade kineske kompanije CCCC i Čajna relvej internešenel i koja košta 319 miliona evra, a koja se finansira iz kredita kineske Eksim banke koja je prva počela da se radi krajem 2017. godine. Pre nekoliko dana završetak ove deonice najavljen je za mart 2021. godine, piše Danas.
Druga deonica dužine 40 kilometara proteže se od Stare Pazove do Novog Sada i obuhvata izgradnju vijadukta u Čortanovcima i tunel kroz Frušku goru. Radovi na ovoj zahtevnoj deonici počeli su 16. marta 2018. godine, a kraj izgradnje najavljen je za avgust 2021. godine, mada je prvobitno rok bio kraj 2021. Ovu deonicu gradi ruski RŽD iz ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica. Vrednost projekta je oko 580 miliona dinara.
Treća deonica je najduža, ali i najlakša. To je trasa Novi Sad-Kelebija od 108,2 kilometra. Ugovor o izgradnji je potpisan 2018. sa kineskim kompanijama, a 2019. je zaključen ugovor o zajmu od 943 miliona evra od Eksim banke. Radovi na ovoj deonici još nisu počeli, a u javnosti se ranije pominjalo da bi se i ruska kompanija mogla pridružiti Kinezima na izvođenju radova, piše dalje Danas. Završetak ove deonice najavljen je za 2024. godinu. Zanimljivo je da će biti potrebno čak četiri godine za izgradnju ove pruge po ravnom terenu.
Goran Rodić iz Građevinske komore ističe za Danas da je najveći problem bilo usklađivanje sa mađarskom stranom koja je imala poteškoće oko javnih nabavki.
"Na našem delu, koliko znam nije bilo problema ni sa projektima, ni sa eksproprijacijom. Mađari su imali zastoj zbog ispunjavanja pravila EU o javnim nabavkama. Za razliku od nas gde se po međudržavnom sporazumu posao odmah dodelio Kinezima, u Mađarskoj su morali da raspišu tender po pravilima EU i zato je to dugo trajalo. Treba reći da za razliku od brzih pruga po Evropi i Japanu gde se vozovi kreću brzinom od 300 kilometara na sat, ovo je pruga prvog reda čija će komercijalna brzina biti do do 160 kilometara na sat", objašnjava Rodić i dodaje da ove pruge zahtevaju održavanje, a da mi već imamo problema sa tim.
Građevinski inženjer Danijel Dašić kaže za Danas da bi tih stotinak kilometara pruge do mađarske granice po ravnom terenu trebalo da se gradi godinu i po najviše.
"Ali kad pogledamo naše infrastrukturne projekte sa tri elementa možemo da ih opišemo: nestručnost, neodgovornost i bahatost. Mislim da je njima najveći problem bio da obezbede netransparentno kinesko finansiranje i da zaobiđu bilo kakvu kontrolu trošenja tih sredstava. Prvo su najavljivali da će prugu od Beograda do Novog Sada da završe za dve godine, a onda srušili i ono što smo imali i evo skoro već dve godine nemamo železnički prevoz između ova dva grada. Usput je uništena domaća građevinska industrija, pošto Kinezi uzimaju naše firme samo za minorne radove. ALi obećanja ništa ne koštaju, a deluje kao da naša Vlada i predsednik žive u budućem vremenu", objašnjava Dašić i zaključuje da nama za izgradnju pruge na našoj strani ne bi trebalo da smeta odugovlačenje Mađara.
Komentari 37
Pitanje
Kakva će to da bude brza pruga, a preko tog mosta da voz “mili”?
?
Nije valjda? Nije valjda da takvih nije bilo pre Jevtića? Nije valjda da je Jevtić odgovoran za sva ta postavljenja, kada je samo jedan od onih koji su nasleđivali prakse stranačkog i sindikalnog upošljavanja? Nije valjda da je Jevtić mogao sve to sam, na svoju ruku i u sopstvenu korist da uradi, a da mu neko to prethodno ne aminuje? Nije valjda da je mogao sve to da uradi bez znanja odbora direktora i skupštine Infrastrukture, a naročito u klanovskom miljeu kakva je železnica oduvek bila?
Nešto ne vidim da se Simonovićem bavite kao sa Jevtićem, ali očigledno ima dobrog razloga za to?
benq
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar