Deset neispunjenih obećanja Vlade

Tender za prodaju "Telekoma" je propao pa Vlada umesto planirane tri milijarde evra investicija u 2011. može da računa na 1,6 milijardi. I to je u vazduhu znajući da su investitori na oprezu zbog krize, te da nam politička situacija u zemlji ne ide naruku. Može se računati samo na ranije dogovorene investicije, teško i na ulagače koji će doći zbog boljeg ambijenta. Jer za lakše poslovanje privrede Vlada je ove godine od 75 preporuka NALED-a, usvojila tek sedam.

2. Smanjenje javne potrošnje

U Fiskalnom savetu kažu da se Vlada drži samo propisanog nivoa rasta plata i penzija, ali da ništa drugo ne preduzima. Fiskalni savet čak upozorava da budžet u prvom kvartalu beleži visok deficit i da su svi izgledi da će (i zbog državnih subvencija) planirani minus u narodnoj blagajni od 120 milijardi dinara biti probijen. Takođe, u spojenim ministarstvima i dalje postoje duple funkcije.

3. Veća ulaganja u poljoprivredu

Ministar za poljoprivredu Dušan Petrović nekako najviše najavljuje odlakšice, ali je njegovo ministarstvo zapravo donelo samo subvencionisane dinarske kredite za poljoprivrednike sa fiksnom kamatom od osam odsto. Ovom merom čak je stavljena van snage odluka da se povećaju davanja po grlu sa 12,5 na 25 dinara. Subvecije po hektaru su i dalje 14.000 dinara, a izdvajanja iz budžeta 2,6 odsto BDP-a naspram pet odsto u Hrvatskoj.

4. Reforma javnih preduzeća

Pretvaranje javnih preduzeća u akcionarska i izbor kvalitetnih kadrova jeste dugoročan proces, ali Vlada po ovom pitanju nije uradila ništa. Trenutno ne razmišljaju o novom tenderu za "Telekom", a stručnjaci ne veruju ni u obećanja ministra Mrkonjića da će novi tender za "Jat" biti raspisan na leto. Teško je verovati i da će se partije odreći pozicija na visokom mestima u javnim preduzećima.

5. Efikasnije upravljanje infrastrukturnim projektima

U rokove za završetak ključnih infrastrukturnih projekata više ne veruje ni predsednik Boris Tadić. Među nerealno data obećanja predsednik je nedavno svrstao upravo previše optimistične rokove u ministarstvu Mrkonjića. Hapšenje menadžmenta "Nibens grupe" zbog nelegalnih radnji, samo dodatno može usporiti radove.

6. Prihvatljive cene

Cene ne divljaju kao s početka godine, ali su od marta u proseku porasle za više od pet odsto. Vlada jeste donela uredbu o hlebu kojom cena do septembra ne može biti veća od 54,2 dinara i odobrila uvoz pšenice i izvoz brašna. Guverner Dejan Šoškić kaže, međutim, da je stablizovanje cena Srbiji preko potrebno, ali da teško možemo govoriti o mogućnosti dugoročne stabilizacije.

7. Osnivanje razvojne banke

U kojoj je fazi osnivanje Razvojne banke nismo uspeli dobiti informaciju u Ministarstvu finansija, ali se, prema našim izvorima, sve zadržalo na elaboratima. Namera je bila da u ovu banku preraste Fond za razvoj, da Vlada doda još nešto sredstava, ali se ispostavilo da je potrebna mnogo dublja kasa što trenutno nemamo.

8. Mere za povećanje izvoza

Dinar je za poslednjih nekoliko meseci ojačao za nekoliko procenata, što za izvoznika znači i gubitak celokupne dobiti u izvozu. Nikola Pavičić, predsednik "Sintelona", kaže da je izvoznike moguće podstaći jedino poreskim olakšicama. O tome u poslednja tri meseca nije bilo ni pomena. Država jeste obezbedila povoljne kredite za velike izvoznike, a Milan Knežević, vlasnik "Modusa", kaže da je zaduživanje u vreme kada pada standard, najkraći put za kolaps privrede.

9. Rast zaposlenosti

Vlada je odlučila da poslodavci godinu dana ne plaćaju poreze na zarade i doprinose za PIO za novozaposlene mlađe od 30 i starije od 45 godina. Efekat bi trebalo da bude najmanje 20.000 novozaposlenih. Milan Knežević, vlasnik "Modusa", kaže da se ovako stvara nelojalna konkurencija i da će u julu otpustiti 120 od ukupno 160 ljudi. Fiskalni savet tvrdi da će budžet zbog ove odluke Vlade imati za oko milijardu dinara manje prihode.

10. Sistemska podrška malim i srednjim preduzećima

Privrednici očekuju borbu protiv "crnog tržišta", poreske reforme i efikasnije pravosuđe. Namera Vlade je da poreskim olakšicama za novozaposlene smanji rad na crno, ali je pitanje koliki bi bili efekti. "S jedne strane, imate nešto što motiviše poslodavce u sivoj zoni da prijave radnike, a s druge se najavljuje strože sankcionisanje nelegalnih privrednih aktivnosti. Ova mera je privremenog karaktera i bilo bi dobro da bar delimično uspe", smatra Jurij Bajec, savetnik premijera.