Skupština Srbije kao javna kuća

Ovom izmenom, naime, narodni poslanik dobija pravo da menja stranku ili klub, ali i da nastupa kao samostalan parlamentarac.

Tako će sada srpski biznismeni lakše ostvarivati svoje interese. Umesto da plaćaju cele političke partije, sada će koverte stavljati direktno u džepove poslanika.

Nikolić kaže da će Skupština Srbije postati kao javna kuća.

Zašto kao javna kuća?

- Zato što će poslanici postati kao prostitutke ispred železničke stanice, samo što će oni raditi ispred Skupštine Srbije.

A u celoj priči najgore će proći građani Srbije, koji su opet prevareni da će sami birati poslanike koji će ih predstavljati u Skupštini. Ti isti "izabrani" poslanici boriće se isključivo za interese tajkuna koji ih plaćaju, a ne za narod koji ih je izabrao. Građanima će tako biti ukinuto i pravo na demokratsko odlučivanje.

Da li mislite da u Srbiji uopšte postoji interesovanje za bilo koji vid izbora?

- Zapravo ne jer više od 50 odsto građana Srbije neće učestvovati na izborima. Izgubili su poverenje, za njih izbori znače: sjaši Kurta da uzjaše Murta.

Da li to znači da ne postoji nijedan političar u Srbiji kome narod veruje?

- Nijedan. Nemamo nijednog političara koga građani doživljavaju pozitivno. Donedavno je samo Tadić uživao neko poverenje građana. A sada je i on viđen negativno. Čak ni opozicija nema podršku. Štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića doveo je samo do toga da izgubi najmanje 10 odsto glasača. Kažnjen je!

Kako objašnjavate potpunu nezainteresovanost građana za biranje vlasti?

- To nije ništa čudno, ni novo u svetu. U Americi na izbore izlazi 27 odsto građana. Znači, četvrtina stanovništva odlučuje o sudbini celog naroda.

A šta bi to Srbe opet navelo da postanu uredni glasači?

- Radili smo jedno istraživanje koje je pokazalo da gotovo 60 odsto građana želi da živi u socijaldemokratiji. CeSID je došao do podatka da se radi o čak 90 odsto Srba. To znači da žele državu u kojoj će građani i njihova prava biti na prvom mestu.
Disident na zatvorskom prevaspitavanju

Šta je potrebno da bi se ovaj san ispunio?

- Da bi se ispunio ovaj srpski san, neophodno je uvesti jednu potpuno drugačiju političku elitu, onu koja nije grabežljiva kao ova postojeća. Ova vlast zakonito ili nezakonito, često uz pomoć kriminala, grabi i trpa u džepove.

S druge strane, intelektualna elita je povučena, nevidljiva... Naučnici, profesori, novinari, trude se samo da prežive, a nemaju nikakav uticaj ni na politiku, ni na ekonomiju.

A šta je sa radničkom klasom, da li ona uopšte postoji?

- Ona gladuje. Prema zvaničnim podacima, 20 odsto građana Srbije je siromašno, međutim, ukoliko primenite pristup izračunavanja ukupnog dohotka u jednom domaćinstvu, dolazi se do podatka da oko 60 odsto građana Srbije živi na ivici siromaštva.

Ni položaj zaposlenih nije sjajan?

- Nimalo. Novi vlasnici privatizovanih industrija i preduzeća ljude zapošljavaju ilegalno i plaćaju ih vrlo loše. Kasirke po supermarketima rade ceo mesec za 150 evra, ali nemaju izbora. Vlasnici imaju običaj da ih posle godinu dana otpuste i dovedu nove jer država ih stimuliše samo prvu godinu olakšicama za poreze i doprinose. I tako ukrug.

Da li se sve to može strpati u korpu svetske ekonomske krize?

- Mi smo krizu dočekali već ekonomski hendikepirani. Ne mislim tu samo na sankcije i bombardovanje, već i na režim Slobodana Miloševića, koji je više trošio na ljude oko sebe, nego na narod. I to uglavnom na kriminalce, vrlo loše preduzetnike i njemu bliske političare. Mi smo, dakle, već bili u veoma teškoj ekonomskoj situaciji, a onda smo ušli u tranziciju nove političke elite.

Koja je to nova politička elita?

- U stvari, uopšte nije nova, reč je o onoj istoj staroj koju je stvorio Miloševićev režim. Srbija danas ima vrlo malo novih značajnih preduzetnika, uzde srpske ekonomije su još u rukama onih starih. Oni stvaraju monopole u svim oblastima ekonomije, od proizvodnje do trgovine. Zato je mleko proizvedeno u Srbiji ovde najskuplje. Čak 30 odsto jeftinije se to isto srpsko mleko može pazariti u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji. U Srbiji vladaju trgovački monopoli sa strahovitim maržama.

Nekada smo bili zemlja seljaka, pa radnika. Šta smo danas?

- Zemlja nezaposlenih i siromašnih. U Srbiji vlada velika nezaposlenost, koja je daleko iznad 20 odsto, kako kažu zvanični podaci. Imamo vrlo slabu industriju, radi samo jedna fabrika obuće, gasi se tekstilna industrija, čemu doprinose i Kinezi i njihova jeftina proizvodnja. Bitne industrije koje su nosile Srbiju nestaju, gase se, a tako su nestala i radna mesta. Drži se još samo metalska i industrija oružja.

Kako se narod u svemu tome snalazi?

- Narod je očajan, ali oprezan. Od toga da nam političari ispričaju bajku, a mi verujemo - više nema ništa. Srpski narod nije glup, prošao je kroz mnoge prevare komunizma, a zatim i kapitalizma. Jedino što žele jeste da žive bolje.

A vlast?

- Ona brine o svojim interesima, svojim partijama...Ako usput uspeju da ubede nekolicinu u svoje priče i prevedu ih žedne preko vode, onda su zadovoljni. (Vesti-online)