Srbi i nisu toliko lenji...

Koliko ko od evropskih naroda radi, koliko se odmara, a koliko je ko plaćen? Vredni smo, ali neefikasni i slabo plaćeni. Grci imaju najviše radnih sati, Nemci najmanje...
Koliko ko od evropskih naroda radi, koliko se odmara, a koliko je ko plaćen? Vredni smo, ali neefikasni i slabo plaćeni. Grci imaju najviše radnih sati, Nemci najmanje...

Angela Merkel je u svom nedavnom obraćanju biračima uprla prst u građane država članica EU sa juga Evrope - Grke, Portugalce i Špance - kao u velike lenštine. Rano idu u penziju, imaju dugačke godišnje odmore...

Ipak, ni statistika ni istraživanja ne idu u prilog nemačkoj kancelarki, jer, ako je suditi po brojkama, upravo su njeni sunarodnici među najopuštenijim radnicima Evrope!

Ni Srbi, za razliku od dominantnog mišljenja, sa posla ne trče kući među prvima, jer na radnom mestu provode znatno više vremena od svojih evropskih kolega.

Predrasuda se očigledno nijedna nacija ne rešava lako. U toj borbi sa vetrenjačama jedino oružje je statistika. I to baš - nemačka.

Prema podacima istraživača OECD, po broju godišnjih sati provedenih na poslu Grci su daleko vrednija nacija od Nemaca, jer sa 2.119 sati provedenih na radnom mestu u toku jedne godine, ovi južnjaci spadaju među najvrednije Evropljane. Njihove kolege sa severa kontinenta na poslu provedu tek 1.389 časova - na samom su začelju.

Nemci se najviše i odmaraju - imaju 30 dana godišnjeg odmora, a sa 18 državnih i verskih praznika tuku ostatak Evrope. Srbi imaju svega - osam. "Česta su mišljenja da mi najviše praznujemo i da najmanje radimo. Srbi nisu ni lenji ni neradni. Problem je što u Srbiji nema posla. A za to nisu krivi radnici već menadžeri i politička elita, koja godinama ne stvara povoljan ambijent za investicije", smatra Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.

Savićeva ocenjuje da je naš radnik, uprkos "ostacima samoupravljačkog sistema" - koji mnogi danas krive za razmaženost srpskih radnika - sposoban da se prešalta. "Čim pređe našu granicu i uđe u Evropsku uniju, on postaje cenjen. Svuda se u inostranstvu naši radnici traže, angažuju i hvale. To dokazuje da je on u osnovi vredan", dodaje Savićeva.

Ali, srpski radnik je među najlošije plaćenima u Evropi. "Naša prosečna plata je manja od minimalne zarade u Hrvatskoj. Iako spadamo među najjeftiniju radnu snagu, uskoro će nas zaobilaziti evropski poslodavci. Ovde je radna snaga jeftina, ali su nameti ogromni. To se vidi i na primeru minimalne zarade, gde radnik kući ponese 17.000 dinara, a država od poslodavca uzme 12.000 dinara. To zaista nema nigde", kaže Ranka Savić.

Ni poslodavci u Srbiji ne misle da je naš radnik suštinski lenj, ali ne smatraju ni da je previše vredan hvale. Stranci su, međutim, znatno oštriji. "Svaka multinacionalna kompanija ima svoje interne liste, u kojima ocenjuje kvalitet finansijskog tržišta, rasprostranjenost korupcije, nivo sigurnosti za ulaganja, pa i kvalitet radnika. Srbi i Crnogorci su uvek na začelju", kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije.

Prema njegovoj oceni, naš je radnik po kvalitetima u zlatnoj sredini. Ne trčimo prvi kući, ali nismo ni dovoljno efikasni. "Činjenica jeste da mi provodimo na poslu više vremena od mnogih evropskih kolega i da kući zaista prvi odlaze Nemci, ali ne zato što su lenji već zato što su efikasni. Grci rade mnogo više sati od Nemaca, ali neefikasno. Baš poput nas", kaže Rajić.

Prema njegovim rečima, učinak se meri po broju provedenih sati na poslu i količini škarta. "Kod nas je poenta da se što duže bude na poslu fizički, a ne gleda se ko je zapravo šta uradio. Nemci, za razliku od ostalih, imaju obaveznu normu, pa mogu kući čim je ispune bez obzira koliko je to sati ranije od predviđenog roka. Oni svoje radnike stimulišu velikim brojem zasluženih slobodnih sati, pa čak i dana, i zato ispada da malo vremena provode na poslu", objašnjava Rajić za "Novosti".

Tako se neproduktivan i loš rad, bez obzira na vreme provedeno na poslu, odražava i na poslodavca, koji mora da povisi cenu proizvoda kako bi nadoknadio gubitak. "Prvi krivac je u samoj svesti radnika koji nije voljan za promene i prilagođavanje novim uslovima rada", smatra Rajić i dodaje da do promena dolazi veoma sporo i da većina ima otpor prema novinama i svemu što je proizvod "trulog kapitalizma“.
  • cubaka

    22.05.2011 21:02
    pa ne bih se slozio sa ovim predstavnikom unije poslodavaca srbije. lako je porediti nasu efikasnost sa nemackom, ali je lako i precutati da nasi divni kapitalisti nemaju mehanizam norme... koja se ispunjava, a potom se odlazi sa posla. samim tim, ljudi nisu motivisani da budu efikasni, jer imaju prost izbor, ili ce umreti od posla u odredjenom vremenskom periodu, ili ce raditi sporije u istom tom periodu. kazna je jasna, nagrade nema. sa druge strane, ako postoji norma, ona se podize svaki mesec, dok ne dodje od granice mogucnosti radnika...i preko nje. u oba slucaja, za minimalnu platu, logicno, "jer ima mnogo ljudi koji bi radili i za manje"
  • nebesky (opet)

    22.05.2011 15:35
    Razlika
    Koja je razlika između "društvenog" i privatnog sektora u Srbiji?
    Pa, "društveni" sektor je nesrećan kada ima posla, a privatni je - presrećan!
  • nebesky

    22.05.2011 15:31
    A naši "društvenjaci"
    Naši "društvenjaci" danas greše da bi sutra mogli da dođu da rade i isprave greške od juče.
    Pogledajte radnike novosadske "Čistoće". Idu autobusom do kraja grada na posao-reon. Pa se vraćaju u centar da doručkuju. Pa opet autobusom do kraja grada. Pa se tamo malo okupe da prodiskutuju situaciju. Pa popuše. Pa pošalju koji sms... Pa malo čiste... Pa se vaćaju nazad u centar da odu sa posla.
    Ako rade ukupno dva sata dnevno, siguran sam da se puno umore.
    Ali - plata je redovna. I godišnji. I sve ostalo što zaslužuju...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija