VIDEO: Ratko Mladić uhapšen kod Zrenjanina

Danas je uhapšen haški begunac Ratko Mladić, potvrdio je predsednik Srbije Boris Tadić.

"Sada je kristalno jasno da nismo kalukisali u hvatanju Mladića, nismo pravili kalkulaciju kada i kako. Ovo hapšenje je veoma važno za pomirenje ljudi koji žive u regionu", izjavio je Tadić. "Svako ko pokuša da izazove nestabilnost biće odmah procesuiran", upozorio je predsednik Srbije. On je još rekao da će Gorana Hadžića uhapsiti čim bude bio dostupan. On je takođe naglasio da su hapšenjem Mladića, sve kritike Serža Bramerca pale u vodu.

Mladić je uhapšen u mestu Lazarevo kod Zrenjanina. Koristio je lažna dokumenta pod imenom Milorad Komadić. Nakon hapšenja sprovedena je DNK analiza za potvrdu identiteta. Za potpunu proveru DNK-a analize potrebno je tri dana.

Hapšenje je navodno usledilo nakon dojave da Komadić raspolaže nekim "identifikacijskim oznakama Ratka Mladića kome je i fizički vrlo sličan". U toku je pretres kuća rođaka Ratka Mladića u Zrenjaninu.

Mladić je uhapšen u selu Lazarevo u Ulici Vuka Karadžića broj 2 u kojoj živi njegov rođak Branislav Mladić.

Predsednik Mesne zajednice u Lazarevu kaže da se policija u ovom naselju pojavila jutros oko šest sati. "Video sam pet policijskih automobila, čuo sam da je pretres bio na još dve lokacije u selu, gde žive sinovi Branislava Mladića. Nismo imali pojma da nekoga hapse, a kamoli koga. Sad vidimo na TV. Ratko Mladić nije živeo u Lazarevu. Verovatno je kod rođaka došao u goste, ali mi ga ovde nikada nismo videli. Pričalo se da je dolazio sredinom devedestih, ali to je bilo pre svih ovih dešavanja", priča predsednik MZ Lazarevo.

Ratko Mladić nije bio prerušen, nije imao bradu, veoma je ostario, a prilikom hapšenja je bio vrlo kooperativan.

Ratko Mladić optužen je za genocid, zločine protiv čovečnosti, teške povrede ženevskih konvencija, kršenje zakona i običaja ratovanja. U optužnici se navodi da je Mladić kao komandant Glavnog štaba Vojske bosanskih Srba od 1992. do 1996. učestvovao u progonu nesrpskog stanovištva, a kao deo te kampanje progona navode se: granatiranje Sarajeva uglavnom sa položaja na okolnim brdima kao i snajpersko delovanje po gradu, zbog čega je stradalo civilno stanovništvo. Mladiću se u optužnici na teret stavlja i genocid nad bosanskim Muslimanima oko Srebrenice i pokušaj prikrivanja tih ubistava. U optužnici stoji da su vojnici pod komandom generala Mladića ubili oko 7.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, a oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana. Napad je počeo 6. jula 1995. godine i završio se ulaskom generala Mladića u grad pet dana kasnije.

Inače prema nekim informacijama, general Mladić je sve do pre koju godinu bez ikakvih problema boravio u svojoj kući u Ulici Blagoja Parovića, u beogradskom naselju Banovo Brdo, a viđan je i na utakmicama reprezentacije i FK Crvena Zvezda, kao i u prestižnim beogradskim restoranima, a zatim, tvrde upućeni, i u nekim od kasarni tadašnje Vojske Jugoslavije. Prema pisanju štampe, najozbiljniji pokušaj srpskih vlasti oko utvrđivanja istine u vezi sa vojnim liderom bosanskih Srba otpočeo je nekoliko meseci pošto je Boris Tadić preuzeo kormilo Ministarstva odbrane. Provere su trajale nekoliko meseci, nakon čega je tadašnji ministar odbrane izjavio da je Mladić poslednji put imao kontakte sa zvaničnicima vojske u maju 2002. godine.