Ove i druge brojne novine predviđene su Zakonom o sprečavanju korupcije, koji je počeo da se primenjuje u ponedeljak i menja raniji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
"Zaposleni u Agenciji sada mogu da kod svih organa javne vlasti i svih drugih pravnih lica neposredno izvrše uvid u sva potrebna dokumenta, a još značajnije je da imamo pravo da od banaka tražimo podatke o računima i finansijskim sredstvima javnih funkcionera bez njihove saglasnosti", rekla je za Tanjug Verka Atanasković, pomoćnica direktora Agencije za sprečavanje korupcije, Sektora za sukob interesa i pitanja lobiranja.
Ova nova nadležnost je jako bitna za efikasnu proveru prihoda javnih funkcionera, istakla je Atanasković i dodala da je zakonom proširen i krug lica od kojih Agencija može da traži podatke u vezi sa imovinom funkcionera.
"Kada Agencija utvrdi nesaglasnost podataka koji su u imovinskom izveštaju javnog i stvarnog stanja u imovini, ona može da traži podatke i od povezanih lica, odnosno rodbine javnog funkcionera, poput braće, sestara, roditelja...", ukazala je pomoćnica direktora Agencije.
Ukoliko ova lica ne daju svoje podatke o imovini u roku od 30 dana i oni, kako je napomenula, podležu prekršajnoj odgovornosti, tako da i protiv njih Agencija može da podnese nadležnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Predviđene kazne za javne funkcionere i za povezana lica su od 50.000 do 150.000 dinara.
Novim zakonom Agencija je takođe, prema rečima Atanasković, dobila nezavisnost i finansijsku samostalnost, jer Zakon reguliše drugačiji način ostvarivanja sredstava za nesmetan i efikasan rad Agencije.
"Sada Vlada Srbije ne može bez saglasnosti direktora Agencije da spreči samo dobijanje budžetskih sredstava koja su predviđena", ukazala je ona.
Istakla je da su sve zakonske odredbe u vezi sa sukobom interesa sada precizirane, napominjući da je sada lična obaveza svakog funkcionera da uz prijavljivanje imovine i prihoda prijavi i sukob interesa.
Kumulacija funkcija je zakonski odvojena od sukoba interesa, pa je tako propisano da ukoliko funkcioneri treba da vrše ili su imenovani na još neku javnu funkciju, za to moraju da traže saglasnost Agencije u roku od osam dana (ranije je bilo tri dana).
Atanasković je ukazala da ukoliko tim povodom dobiju odbijajuće rešenje direktora Agencije, javni funkcioneri imaju mogućnost da biraju koju će funkciju obavljati - odnosno moraju da se oslobode jedne javne funkcije. Ukoliko to ne urade, onda im po sili zakona prestaje druga funkcija, naglasila je Atanasković.
Ako se utvrdi da postoji sumnja u neke koruptivne radnje nekog organa - Agencija može da predloži nadzornom organu, koji vrši nadzor nad tim organom u kojem su koruptivni elementi na izvestan način utvrđeni, kao i da mu da svoje preporuke za otklanjanje tih elementa. Ako to ne uradi, Agencija ima pravo da podnese krivičnu prijavu, eventualno da inicira prekršajni postupak ili disciplinski postupak.
Anonimne predstavke se, kako je ukazala Atanasković, odnose na sumnju na koruptivne elemente u organima javne vlasti, a zakonom je regulisano šta sve treba da sadrži predstavka, pa i anonimna predstavka da bi se po njoj postupalo.
"Mora da sadrži sumnju na koruptivne elemente i dokaze da bi Agencija uzela u rad i razmatranje takvu anonimnu predstavku", navela je pomoćnica direktora Agencije.
Ona je ukazala da je Agencija nakon 10 godina postojanja, konačno dobila pravi naziv - Agencija za sprečavanje korupcije, jer se bavi preventivnim mehanizmima u sprečavanju korupcije.
Komentari 19
Janko
Jox
Beg
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar