Hadžić radio i za Hrvate

Boljkovac bio je ministar unutrašnjih poslova do jula 1991. godine, a u svojoj knjizi "Istina mora izaći van" pomenuo je i Hadžića, koga Tribunal sumnjiči za progon Hrvata iz istočne Slavonije, za ubistva, mučenja i pljačku napuštenih hrvatskih kuća. Boljkovac je opisao dogđaje od 30. marta 1991. godine, kada je hrvatski MUP zauzeo Plitvice nakon oružanog sukoba sa srpskim dobrovoljcima. Tada je uhapšen i Hadžić, koji je sproveden u Zagrebu, odakle je pod nikad razjašnjenim okolnostima pušten na slobodu.

"Hadžić je bio naš čovek i naravno da je oslobođen nakon Plitvica, gde se zatekao slučajno. Vraćao se s Borivojem Savićem iz Obrovca, sa sastanka srpskih političkih rukovodilaca gde je odbijen predlog da se ide na pobunu u tom delu Hrvatske, pa je svratio na Plitvice. Nije znao, kao ni Savić, za akciju našeg MUP-a, to je sigurno", naveo je Boljkovac. "Na Plitvicama su ga naši zarobili i isprebijali, pa smo se moj pomoćnik Slavko Degoricija i ja pobrinuli da dobije lekarsku pomoć u Zagrebu i obišli ga. I kasnije je bio 'na vezi', učestvovao je na jednom sastanku u Staroj Pazovi gde sam vodio našu delegaciju, a Radmilo Bogdanović delegaciju MUP-a Srbije.

Hadžić je bio funkcioner Saveza komunista Hrvatske u rodnom Pačetinu kraj Vukovara, nakon čega je prešao u Srpsku demokratsku stranku i tamo odmah dobio važne uloge. Postavljen je za predsednika SDS-a Vukovara, pa u junu 1991. za predsednika Srpskog narodnog veća Slavonije i Baranje, što je bila preteča kasnije SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. Hadžića je Haški tribunal osumnjičio i za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu zajedno sa Slobodanom Miloševićem, Jovicom Stanišićem, Vojislavom Šešeljom, Željkom Ražnatovićem Arkanom i ostalima u vlastima ili pri vlastima tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Srbije.

Hadžić je nestao sredinom jula 2004. sa svoje tadašnje adrese u Novom Sadu, nakon što je Beograd primio optužnicu iz Haga, u kojoj je traženo i njegovo izručenje u roku od 72 sata, piše list. Slobodna Dalmacija navodi i da je Boljkovac za jedan frankfurtski list svojevremeno dao intervju u kome je Gojka Šuška, Vicu Vukojevića i Branimira Glavaša optužio da su u proleće 1991. ispalili dve granate iz bacača "ambrust" na Borovo Selo, kako bi izazvali sukobe u tom delu Hrvatske. To ide u prilog Boljkovčevoj tezi da je rat namerno izazivan i podstican s obe strane, jer je nedugo nakon akcije "ambrustima", u pokušaju zauzimanja sela, poginulo 12 hrvatskih policajaca, naveo je list.